Србија има јаке институције

После шест година службовања у Србији шведски амбасадор Кристер Асп враћа се кући. Ово му је последњи дипломатски мандат, јер одлази у пензију. Тиме се можда објашњава дужи боравак у нашој земљи – обично амбасадори Шведске остају четири, а ређе пет година.

Други разлог требало би тражити у томе што је амбасадор Асп пре две деценије био члан шведске делегације у преговорима за приступање ЕУ, а помоћ нашој земљи у овом процесу био је један од најважнијих задатака које му је његова влада поверила.

– Кад рачунам шест година уназад, Србија је другачија земља, у веома позитивном смислу. Најважније је да смо предузели квалитативно велики степеник према пуноправном чланству у ЕУ. Било је доста препрека у отпочињању дијалога Београда и Приштине, али је управо то одличан пример како веома сложен и дубок конфликт може бити решен – истиче Кристер Асп у разговору за „Политику“.

Дијалог још није окончан?

– Није, али смо прошли веома дугачак пут, па већ сада представља одличан пример за дипломатско решавање сукоба. Имамо и даље много тога да урадимо, доста споразума да спроводимо, али најважније је да се у континуитету иде у правом смеру.

Како оцењујете данашње институционалне капацитете Србије у поређењу са периодом од пре шест година?

– Србија има веома јаке институције, што је предност у поређењу са многим другим земљама које су биле у преговорима са ЕУ. Имате јаке институције још од времена бивше Југославије, веома добре административне капацитете и мислим да је Србија то доказала кроз поштовање свих зацртаних временских оквира у процесу придруживања, кроз такзвани скрининг...

Нова српска реч – скрининг...

– Била је и нама у Шведској нова, кад смо почињали наше преговоре о придруживању. Реч је о поређењу различитих законодавстава и дефинисању шта треба да буде идеја преговора и шта треба мењати. Све је урађено у складу са задатим роковима и могу рећи да није кривица Србије што данас немамо више отворених поглавља у преговорима. Имамо 28 чланица, које морају да се сложе око свега.

Нама се овде понекад чини да поједине чланице коче Србију на путу ка ЕУ, на пример Хрватска?

– И Шведска је имала слична искуства, кад су нам неке чланице говриле да морамо да учинимо ово, морамо да учинимо оно. Хрватска је имала одређену забринутост у вези поглавља 23, али се радило на томе да се то превазиђе и отклони. Очекујем да ће поглавља 23 и 24 бити отворена крајем јуна или почетком јула и то је веома важно. Може бити различитих захтева, некад ће то бити Шведска, некад Ирска, некад Хрватска, али не постоји замља која је започела приступне преговоре, а да их није завршила. То ће бити случај и са Србијом.

Другим земљама је било потребно око десет година за приступање, од тренутка кад су договарана прва поглавља. Да ли то чека и Србију, или све може и брже да уради?

– Тешко је рећи, јер су другачији услови у којима се то дешава. На пример, када је Шведска водила своје преговоре, поглавља 23 и 24 нису ни постојала. Данас су то једне од најобимнијих области у сарадњи са ЕУ, 20 година после шведског приступања. Напросто, ми на неке ствари нисмо морали да трошимо време, јер их тада није ни било.

За Србију, међутим, постоји и поглавље 35 о Косову, које није имала ниједна друга држава. Да ли очекујете да ће Србија успешно да га затвори?

– Поглавље 35 је, наравно, јединствено у случају преговора са Србијом. Немам никакву сумњу да ће и оно бити успешно затворено. То не значи признање Косова, већ признање значаја нормализације односа.

Али, поједини званичници из ЕУ кажу нам веома директно своје мишљење – да ће признање независности Косова бити услов за пуноправно чланство Србије?

– Они вам кажу погрешну ствар. Једноставно погрешну ствар. Могуће је да нису добро информисани. Рачунајући 28 чланица ЕУ, њих пет није признало Косово. Како неко може да тражи признање од Србије, кад поједине постојеће чланице то нису учиниле? Једина ствар која се захтева, јесте да односи буду нормализовани. Зато не сматрам да би могло да дође до проблема кад дође на ред поглавље 35. Много веће проблеме бих могао да наводим у случају неких других поглавља.

На која конкретно мислите?

– Проблема ће бити у свим поглављима, верујте ми. Узмимо само огромно поглавље, на пример, о животној средини.

Ваше омиљено...

– Јесте ми омиљено. И Шведској је оно омиљено. Ово је област у којој смо имали највише билатералне помоћи. Шведска је трећи највећи билатерални донатор Србије, са око 10 милиона евра годишње. Од тога, трећина је за еколошке програме, укључујући помоћ Министарству пољопривреде и заштите животне средине у процесу преговора о придруживању.

Често се о овој теми говори у контексту „зелене Србије“, али смо сведоци да наша земља ни издалека није „зелена“ каква би требало да буде, јер постоји много еколошких проблема?

– Неопходна су огромна улагања, инвестиције које се мере милијардама евра, како би Србија достигла стандарде који постоје у ЕУ. То не значи да Србија треба сама и одмах да издвоји толики новац, већ је реч о стандардима које треба достићи у наредним годинама.

Може ли се инвестицијама доћи до свести људи, да не загађују природу?

– То је одговорност српске владе, да образује људе о њиховој одговорности да предају земљу будућим генерацијама са много вишим еколошким стандардима него пре.

Како сте се ви са тим борили у Шведској?

– Када сам био дечак, сећам се да сам шетао плажама које су биле веома прљаве, пуне флаша и свакаквог смећа. Влада спроводи кампање, образовне програме у школама, о томе зашто је важна чиста животна средина и како то доприноси развоју земље.

Значи, могуће је?

– Наравно да је могуће, само влада треба да преузме водећу улогу у стварању свести људи, да схвате да то остављају својој деци.

Српско-шведски односи далеко су већи него сарадња на пољу заштите животне средине. Како да се укратко дефинишу?

– Наши односи су одлични. Увек су били добри, и у време бивше Југославије. Наши премијери се сусрећу, имамо дијалог на политичком нивоу. Постоји растуће интересовање шведског бизниса за Србију и волео бих више шведских инвестиција.

Постоји и велика српска дијаспора у Шведској. О коликом броју људи је реч?

– Различите су процене, али иду између 150.000 и 200.000 људи. Највећи број Срба дошао је још у време Југославије, када је Шведска позвала људе да дођу и помогну да се економски изгради. Тако можемо говорити о другој, па чак и о трећој генерацији одраслој у Шведској.

Познајете ли лично неке Србе из Шведске?

– Имам неколико пријатеља српског порекла. Али, ја њих не рачунам као Србе, већ као Швеђане. Можда немају типична шведска имена, али за мене они су Швеђани.

За нас су они Срби.

– Наравно да јесу. За мене као шведског амбасадора, они су веома важни – као политички, економски, социјални и културни мост између наше две земље. Они раде и као дипломате, из Србије у Шведској, и из Шведске у Србији.

Кад говоримо према списку шведских инвестиција у Србији, добро знамо за Икеу, Тетрапак.

– Имамо око 80 шведских компанија присутних у Србији. Осим оних које сте навели, све велике шведске компаније су ту, као што су „Ериксон”, „Волво”, „Орифлејм”. Фабрика у Горњем Милановцу, на пример, данас је једна од „Тетрапакових” најбољих у свету и шести највећи извозник у, Србији.

Да ли вас то изненађује?

– Уопште не. Србија има добру, веома дисциплиновану и образовану радну снагу. Имате географски добру локацију. Примећујем веома позитивне трендове у последње две или три године. За то време је дошло пет великих шведских компанија из ИТ сектора. Мислим да је од кључне важности за Србију да се фокусира на овај сектор, јер за њу овде може да буде огроман економски потенцијал за будућност.

Претпостављам да сте напорно радили на доласку „Икее”?

– То је за нас било једно од најзначајнијих питања у ових шест година. Сада „Икеа” долази. Пре нешто више од месец дана имали смо полагање камена темељца у присутству премијера. Ово је само први тржни центар „Икее”, али планови су много већи, ради се о четири или пет објеката у Србији. Веома је значајно да имамо овде шведске компаније које постижу велике успехе на глобалном нивоу. Оне су биле веома упорне у намери да дођу у Србију и донесу свој бизнис овде, што значи да верују у будућност српске економије, чиме шаљу веома снажан сигнал другим страним инвеститорима.

Прославу Националног дана Краљевине Шведске у понедељак посвећујете 250. годишњици усвајања првог законског акта ваше земље о слободи изражавања. Тема је веома актуелна и после два и по века?

– Био је то угаони камен у изградњи транспарентног шведског друштва какво је данас. Имамо пораст броја напада на новинаре у свету, извештаји о таквим случајевима стижу из многих земаља, што је забрињавајући тренд. Не може бити демократије без слободе говора и медија.