Srbija ima jake institucije

Posle šest godina službovanja u Srbiji švedski ambasador Krister Asp vraća se kući. Ovo mu je poslednji diplomatski mandat, jer odlazi u penziju. Time se možda objašnjava duži boravak u našoj zemlji – obično ambasadori Švedske ostaju četiri, a ređe pet godina.

Drugi razlog trebalo bi tražiti u tome što je ambasador Asp pre dve decenije bio član švedske delegacije u pregovorima za pristupanje EU, a pomoć našoj zemlji u ovom procesu bio je jedan od najvažnijih zadataka koje mu je njegova vlada poverila.

– Kad računam šest godina unazad, Srbija je drugačija zemlja, u veoma pozitivnom smislu. Najvažnije je da smo preduzeli kvalitativno veliki stepenik prema punopravnom članstvu u EU. Bilo je dosta prepreka u otpočinjanju dijaloga Beograda i Prištine, ali je upravo to odličan primer kako veoma složen i dubok konflikt može biti rešen – ističe Krister Asp u razgovoru za „Politiku“.

Dijalog još nije okončan?

– Nije, ali smo prošli veoma dugačak put, pa već sada predstavlja odličan primer za diplomatsko rešavanje sukoba. Imamo i dalje mnogo toga da uradimo, dosta sporazuma da sprovodimo, ali najvažnije je da se u kontinuitetu ide u pravom smeru.

Kako ocenjujete današnje institucionalne kapacitete Srbije u poređenju sa periodom od pre šest godina?

– Srbija ima veoma jake institucije, što je prednost u poređenju sa mnogim drugim zemljama koje su bile u pregovorima sa EU. Imate jake institucije još od vremena bivše Jugoslavije, veoma dobre administrativne kapacitete i mislim da je Srbija to dokazala kroz poštovanje svih zacrtanih vremenskih okvira u procesu pridruživanja, kroz takzvani skrining...

Nova srpska reč – skrining...

– Bila je i nama u Švedskoj nova, kad smo počinjali naše pregovore o pridruživanju. Reč je o poređenju različitih zakonodavstava i definisanju šta treba da bude ideja pregovora i šta treba menjati. Sve je urađeno u skladu sa zadatim rokovima i mogu reći da nije krivica Srbije što danas nemamo više otvorenih poglavlja u pregovorima. Imamo 28 članica, koje moraju da se slože oko svega.

Nama se ovde ponekad čini da pojedine članice koče Srbiju na putu ka EU, na primer Hrvatska?

– I Švedska je imala slična iskustva, kad su nam neke članice govrile da moramo da učinimo ovo, moramo da učinimo ono. Hrvatska je imala određenu zabrinutost u vezi poglavlja 23, ali se radilo na tome da se to prevaziđe i otkloni. Očekujem da će poglavlja 23 i 24 biti otvorena krajem juna ili početkom jula i to je veoma važno. Može biti različitih zahteva, nekad će to biti Švedska, nekad Irska, nekad Hrvatska, ali ne postoji zamlja koja je započela pristupne pregovore, a da ih nije završila. To će biti slučaj i sa Srbijom.

Drugim zemljama je bilo potrebno oko deset godina za pristupanje, od trenutka kad su dogovarana prva poglavlja. Da li to čeka i Srbiju, ili sve može i brže da uradi?

– Teško je reći, jer su drugačiji uslovi u kojima se to dešava. Na primer, kada je Švedska vodila svoje pregovore, poglavlja 23 i 24 nisu ni postojala. Danas su to jedne od najobimnijih oblasti u saradnji sa EU, 20 godina posle švedskog pristupanja. Naprosto, mi na neke stvari nismo morali da trošimo vreme, jer ih tada nije ni bilo.

Za Srbiju, međutim, postoji i poglavlje 35 o Kosovu, koje nije imala nijedna druga država. Da li očekujete da će Srbija uspešno da ga zatvori?

– Poglavlje 35 je, naravno, jedinstveno u slučaju pregovora sa Srbijom. Nemam nikakvu sumnju da će i ono biti uspešno zatvoreno. To ne znači priznanje Kosova, već priznanje značaja normalizacije odnosa.

Ali, pojedini zvaničnici iz EU kažu nam veoma direktno svoje mišljenje – da će priznanje nezavisnosti Kosova biti uslov za punopravno članstvo Srbije?

– Oni vam kažu pogrešnu stvar. Jednostavno pogrešnu stvar. Moguće je da nisu dobro informisani. Računajući 28 članica EU, njih pet nije priznalo Kosovo. Kako neko može da traži priznanje od Srbije, kad pojedine postojeće članice to nisu učinile? Jedina stvar koja se zahteva, jeste da odnosi budu normalizovani. Zato ne smatram da bi moglo da dođe do problema kad dođe na red poglavlje 35. Mnogo veće probleme bih mogao da navodim u slučaju nekih drugih poglavlja.

Na koja konkretno mislite?

– Problema će biti u svim poglavljima, verujte mi. Uzmimo samo ogromno poglavlje, na primer, o životnoj sredini.

Vaše omiljeno...

– Jeste mi omiljeno. I Švedskoj je ono omiljeno. Ovo je oblast u kojoj smo imali najviše bilateralne pomoći. Švedska je treći najveći bilateralni donator Srbije, sa oko 10 miliona evra godišnje. Od toga, trećina je za ekološke programe, uključujući pomoć Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine u procesu pregovora o pridruživanju.

Često se o ovoj temi govori u kontekstu „zelene Srbije“, ali smo svedoci da naša zemlja ni izdaleka nije „zelena“ kakva bi trebalo da bude, jer postoji mnogo ekoloških problema?

– Neophodna su ogromna ulaganja, investicije koje se mere milijardama evra, kako bi Srbija dostigla standarde koji postoje u EU. To ne znači da Srbija treba sama i odmah da izdvoji toliki novac, već je reč o standardima koje treba dostići u narednim godinama.

Može li se investicijama doći do svesti ljudi, da ne zagađuju prirodu?

– To je odgovornost srpske vlade, da obrazuje ljude o njihovoj odgovornosti da predaju zemlju budućim generacijama sa mnogo višim ekološkim standardima nego pre.

Kako ste se vi sa tim borili u Švedskoj?

– Kada sam bio dečak, sećam se da sam šetao plažama koje su bile veoma prljave, pune flaša i svakakvog smeća. Vlada sprovodi kampanje, obrazovne programe u školama, o tome zašto je važna čista životna sredina i kako to doprinosi razvoju zemlje.

Znači, moguće je?

– Naravno da je moguće, samo vlada treba da preuzme vodeću ulogu u stvaranju svesti ljudi, da shvate da to ostavljaju svojoj deci.

Srpsko-švedski odnosi daleko su veći nego saradnja na polju zaštite životne sredine. Kako da se ukratko definišu?

– Naši odnosi su odlični. Uvek su bili dobri, i u vreme bivše Jugoslavije. Naši premijeri se susreću, imamo dijalog na političkom nivou. Postoji rastuće interesovanje švedskog biznisa za Srbiju i voleo bih više švedskih investicija.

Postoji i velika srpska dijaspora u Švedskoj. O kolikom broju ljudi je reč?

– Različite su procene, ali idu između 150.000 i 200.000 ljudi. Najveći broj Srba došao je još u vreme Jugoslavije, kada je Švedska pozvala ljude da dođu i pomognu da se ekonomski izgradi. Tako možemo govoriti o drugoj, pa čak i o trećoj generaciji odrasloj u Švedskoj.

Poznajete li lično neke Srbe iz Švedske?

– Imam nekoliko prijatelja srpskog porekla. Ali, ja njih ne računam kao Srbe, već kao Šveđane. Možda nemaju tipična švedska imena, ali za mene oni su Šveđani.

Za nas su oni Srbi.

– Naravno da jesu. Za mene kao švedskog ambasadora, oni su veoma važni – kao politički, ekonomski, socijalni i kulturni most između naše dve zemlje. Oni rade i kao diplomate, iz Srbije u Švedskoj, i iz Švedske u Srbiji.

Kad govorimo prema spisku švedskih investicija u Srbiji, dobro znamo za Ikeu, Tetrapak.

– Imamo oko 80 švedskih kompanija prisutnih u Srbiji. Osim onih koje ste naveli, sve velike švedske kompanije su tu, kao što su „Erikson”, „Volvo”, „Oriflejm”. Fabrika u Gornjem Milanovcu, na primer, danas je jedna od „Tetrapakovih” najboljih u svetu i šesti najveći izvoznik u, Srbiji.

Da li vas to iznenađuje?

– Uopšte ne. Srbija ima dobru, veoma disciplinovanu i obrazovanu radnu snagu. Imate geografski dobru lokaciju. Primećujem veoma pozitivne trendove u poslednje dve ili tri godine. Za to vreme je došlo pet velikih švedskih kompanija iz IT sektora. Mislim da je od ključne važnosti za Srbiju da se fokusira na ovaj sektor, jer za nju ovde može da bude ogroman ekonomski potencijal za budućnost.

Pretpostavljam da ste naporno radili na dolasku „Ikee”?

– To je za nas bilo jedno od najznačajnijih pitanja u ovih šest godina. Sada „Ikea” dolazi. Pre nešto više od mesec dana imali smo polaganje kamena temeljca u prisutstvu premijera. Ovo je samo prvi tržni centar „Ikee”, ali planovi su mnogo veći, radi se o četiri ili pet objekata u Srbiji. Veoma je značajno da imamo ovde švedske kompanije koje postižu velike uspehe na globalnom nivou. One su bile veoma uporne u nameri da dođu u Srbiju i donesu svoj biznis ovde, što znači da veruju u budućnost srpske ekonomije, čime šalju veoma snažan signal drugim stranim investitorima.

Proslavu Nacionalnog dana Kraljevine Švedske u ponedeljak posvećujete 250. godišnjici usvajanja prvog zakonskog akta vaše zemlje o slobodi izražavanja. Tema je veoma aktuelna i posle dva i po veka?

– Bio je to ugaoni kamen u izgradnji transparentnog švedskog društva kakvo je danas. Imamo porast broja napada na novinare u svetu, izveštaji o takvim slučajevima stižu iz mnogih zemalja, što je zabrinjavajući trend. Ne može biti demokratije bez slobode govora i medija.