Петак, 03.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ФЕЈСБУК, ПЛАНЕТАРНА ИМПЕРИЈА

Све почиње јутарњом кафом

У Србији око два милиона грађана има лични профил, а међу њима су све популарнији видео-снимци који уживо преносе снимке корисника
Све почиње јутарњом кафом
(Фото Пиксибеј)

Пред полазак на спавање искључе рачунаре, али се у кревету успављују уз паметне телефоне и таблете. Иста слика дочекује их и уз јутарње буђење. Чак 50 одсто младих, узраста од 18 до 24 године, очи отвара истовремено отварајући фејсбук профил, најновији су подаци компаније Марка Закерберга.

Они свакако имају чиме да се похвале јер се сваке године број корисника ове мреже повећава за 15 одсто, а на свету постоји 1,65 милијарде активних фејсбук профила.

У Србији је ова мрежа убедљиво најпопуларнија јер налог на њој има чак 96,7 одсто љубитеља овог начина комуникације. Светлосним годинама иза ње каска „Твитер”, преко којег с виртуелним пријатељима ћаска само два одсто корисника друштвених мрежа из наше земље.

Руководство „Фејсбука” упозорило је на постојање чак 83 милиона лажних профила на свету, али представници ове фирме кажу да нису сви они направљени због евентуалних злоупотреба

Око 3,6 милиона фејсбук профила покренули су грађани Србије, док око 56 одсто домаћинстава у нашој земљи има широкопојасну интернет мрежу. То и није тако лош резултат, уколико се осврнемо на чињеницу да 73 одсто Европљана редовно „сурфује”, као и 46 одсто укупне светске популације. Ипак, депримирајуће је сазнање да чак 96 одсто Данаца или 98 одсто држављана Исланда редовно користи интернет, подаци су најпопуларнијег светског статистичког портала посвећеног овом глобалном феномену Internet world stats.

Душан Стојичевић, члан организационог одбора СЕЕДИГ-а (South Eastern Europian Dialogue on Internet– Југоисточноевропски дијалог на интернету), каже да у Србији постоји 3,6 милиона налога на „Фејсбуку”, али то значи да око два милиона грађана има лични профил на овој мрежи. Осталих 1,6 милиона представљају лажни профиле или они које користе разне групе, компаније, радионице...

Наш саговорник упозорава да поједини људи имају стотине лажних профила, тако да се ова статистика мора узети с резервом.

И руководство „Фејсбука” упозорило је прошлог месеца на постојање чак 83 милиона лажних профила на свету. Али представници ове фирме кажу да нису сви они направљени због евентуалних злоупотреба, већ се многима користе стручњаци који раде неку врсту истраживања или појединци који желе да користе ову мрежу више него што је могуће с једног налога.

Душан Стојичевић упозорава на веома занимљиву појаву у Србији – „Фејсбук” све више користе наши старији суграђани.

– Они су с малим закашњењем прихватили овај начин комуникације, али статистике указују да у последње две, три године расте број старијих који отварају фејсбук налоге, које многи редовно користе – каже наш саговорник и као пример наводи мрежу „Снепчет”, која је веома популарна међу тинејџерима, али још не привлачи зрелије особе.

Како би илустровао значај „Фејсбука” у Србији, Стојичевић се сећа прилога који је направила једна од локалних телевизија на југу наше земље. Тинејџери су одговарали на два питања: Да ли знате шта је интернет? и Да ли знате шта је „Фејсбук”? Наравно, за популарну друштвену мрежу сви су чули, али много мањи број њих знао је да објасни улогу интернета.

У марту ове године „Фејсбук” је проценио да више од милијарду људи свакодневно користи ову мрежу на којој се задржавају просечно 20 минута. Овај број већи је за 16 одсто у односу на прошлу годину, поручују из компаније.

Паметни телефони знатно су утицали на стицање нових навика, па се често улогујемо на „фејс” чекајући ред у самопослузи, банци или током вожње градским превозом. Ову апликацију са свог телефона користи 1,51 милијарду људи (за 21 одсто више него прошле године).

Колика је моћ ове армије људи, говори чињеница да кликом на опције лајк и шер корисници „Фејсбука” дневно отворе 10 милиона сајтова.

Највећи број заљубљеника у ову врсту дружења, око 77 одсто њих, има између 30 и 49 година, а међу њима је већи број припадница лепшег пола него мушкараца. Такође, може се рећи да на „Фејсбук” највише бежимо кад смо засићени послом или школом, јер је ова мрежа најпосећенија средином недеље, између 13 до 15 часова. Како се ближи крај радне седмице, активност корисника се повећава, тако да је четвртком и петком њихово ангажовање за 18 одсто више.

Интернет саветница и блогерка Драгана Ђермановић истиче да прави бум на „Фејсбуку” представљају видео-снимци који се објављују уживо.

– Доказано је да корисници много више реагују на видео-садржај него на фотографије. Снимци који уживо преносе одређена дешавања прави су погодак. Они представљају неку врсту ријалити програма, подижу адреналин, јер ни публика ни учесници не знају шта ће се следеће догодити – каже наша саговорница.

Иако „Фејсбук” окупља незамисливо много људи, није доказан његов претеран успех кад је у питању оглашавање, речи су наше саговорнице.

Путем њега може се покренути маркетиншка кампања за неколико стотина евра, али је њен ефекат неизвестан, будући да велики број корисника никад не отвара огласе који се појављују на њиховим профилима. Ипак, из ове компаније поручују да многи послодавци не могу себи приуштити игнорисање оглашивачког потенцијала „Фејсбука”. У мају 2013. креирано је 16 милиона локалних пословних страница, што је двоструко више од осам милиона, колико их је отворено у јуну 2012. године.

У бројкама

Док „Фејсбук” има 1,6 милијарди месечних активних корисника, „Воцап” месечно редовно користи 500 милиона људи, „Твитер” 284 милиона, а „Инстаграм” 200 милиона.

Сваке секунде корисници постављају 510 коментара, ажурирају 293.000 статуса и објављују 136.000 фотографија.

Свакодневно на профилима осване 300 милиона нових фотографија.

У Европи је на „Фејсбуку” више од 307 милиона људи, у Африци 124,5 милиона, у Азији око 503 милиона, а сличан је и број становника америчког континента који користе ову глобалну мрежу.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.