Економски болесна „држава”

Косово је сада економски болесна држава и наставиће да буде болесна у економско-финансијском смислу. Јер, Албанци немају никакву производњу или економску активност, уколико се у то не рачуна шверц. Преживљавају само захваљујући новцу дијаспоре и помоћи Запада који је направио економски неодрживу земљу. Ово за „Политику” каже економиста Бошко Мијатовић који је био члан државног тима за преговоре о будућем статусу Косова и Метохије за економски део и децентрализацију.

– Запад је већ у независност уложио доста новца како би им омогућио да држе главу изнад воде. Међутим, и они су свесни да ће морати додатно да одреше кесу. ЕУ им је обећала једну милијарду долара, Светска банка исто толико, а САД ће, вероватно, једног дана када буде разграничен косовски дуг, да га преузме. Један од важних разлога за независност јесте и жеља Америке да Косово скине само са свог новчаника и пребаци на друге међународне финансијске изворе као што су ММФ, Светска банка, Европска банка за обнову и развој – каже Мијатовић.

Проблем је у томе што су до сада чланице ових међународних финансијских институција могле да буду само чланице Уједињених нација, уз донедавне изузетке као што је Швајцарска за коју нема сумње да се ради о сувереној држави.

Овај познавалац економских прилика каже да ни две милијарде долара неће бити довољно да Косово „стане на своје ноге” и постане економски самодовољно.

– Те паре ће се прелити у потрошњу, а неће отићи у инвестиције и производњу. Питање је шта ће бити када се паре потроше. Запад зна да ће и даље морати да их финансира и то из страха да се социјално-економска ситуација не погорша. Ако се то деси зна се шта следи – пораст криминала, рат кланова и слично што ће се одразити на њихову политичку ситуацију и све у свему није реклама за демократију. У таквим условима ми треба да чувамо границе, административне или не, да се таква ситуација не „прелије” на нашу страну – објашњава Мијатовић.

Што се тиче аргумената Запада да Косово може профитирати од енергетских ресурса, наш саговорник каже да не постоји земља у свету која економски може да опстане на лигниту: „Од нафте може, али не и од лигнита. Сем тога, косовски лигнит је слабог квалитета и тешко може да се извози кроз струју. Да би Косово могло да извози струју, потребне су велике инвестиције од неколико стотина, па и милијарди долара. При том, они прво морају да подмире сопствене потребе за енергијом, па тек онда да извозе струју”.

Мијатовић каже да ни залихе олова не могу обезбедити перспективу, да је Трепча на издисају и да у природним ресурсима „нема хлеба”. У страним изворима се често као компаративна предност косовских Албанаца наводи и млада радна снага, али Мијатовић каже да ти млади људи нису квалификовани за рад у услугама или индустрији што је ограничавајући фактор за привлачење инвеститора.