Кутије за колаче из Пекинга

 „Централно-источна Европа за нас представља мост између Европе и Азије и зато од 2003. кинеске компаније чешће долазе у Европу како би се упознале са другим културама. Када обиђемо свих 16 земаља које смо планирали, направићемо закључак и кренути у појединачне пројекте са сваком од тих држава на плану развоја креативних индустрија” – рекла је Пан Јан, секретар Кинеског удружења извођачких уметности у Белекспо центру. Тамо је одржан Први форум културних и креативних индустрија Кине и земаља Централне и Источне Европе, који су организовали кинеско и српско министарство културе, у сарадњи са Националним институтом за културни развој Пекиншког универзитета за међународне студије.

На форуму је учествовало више од сто стручњака из области филма и телевизије, извођачких уметности, креативног дизајна, анимације и културног туризма из Европе и Кине. Акценат је био на креативним индустријама, које повезују сектор културе са економијом, туризмом, привредом, екологијом, предузетништвом у култури, кроз јачање мобилности, иновације, примену нових технологија у области дизајна, архитектуре, филма, издаваштва, заштите и коришћења културног наслеђа...

Лин Цуенџен, продекан Школе за дизајн Централне кинеске академије ликовних уметности, испричала је да се у Кини од 2002. интензивно организују изложбе посвећене креативним индустријама и издвојила је да су 2014. године кинески дизајнери замољени да предложе како да се, помоћу новог дизајна, оживе и сачувају стари делови Пекинга. Неки од њих осмислили су модерније градске ентеријере, а поједини су се бавили дизајнирањем кутија за пекиншке традиционалне колаче...

Додала је да је њен универзитет умрежен са другим универзитетима у свету и да заједно раде на развијању „глобалног дизајна новог доба”.

Добрина Милушева из бугарског Министарства културе испричала је да је културни сектор у овој земљи све више препознат као нешто што доприноси социјалном развоју.

– Бугарска гаји уравнотежени приступ: негујемо локалну традицију, представљамо нашу културу свету и у све ово укључујемо пословни сектор. Наше министарство завршило је стратегију развоја креативних индустрија. Веома смо успешни у области превођења бугарске књижевности на стране језике, а учествујемо и у програму ЕУ Креативна Европа. Бугарска укључује и пословни сектор у финансирање културе, јер култура иде руку под руку са предузетничким духом – каже Добрина Милушева.

Форум је отворио министар културе Иван Тасовац у Палати Србија, рекавши како се нада да ће овај скуп допринети проналажењу идеја и решења за даље отварање и ширење међународног тржишта културних индустрија. „С једне стране, култура је та јединствена константа која и појединце и читаве заједнице оснажује, мења и чини способним не само да разумеју једни друге, него и да уживају у сложеној разноликости људског стваралачког израза. С друге стране, култура и уметност нису само носиоци духовних вредности у нашим земљама, већ увелико постају и значајни чиниоци економског развоја” – истакао је министар културе.

„Србија данас препознаје културне индустрије као један од важних потенцијала развоја”, додао је Тасовац и подсетио да је Влада Србије прогласила 2016. за годину предузетништва. Министар је навео да су и други веома значајни партнери, као што су Привредна комора Србије, националне установе културе, али и приватни и цивилни сектор, усвојили постулате креативне економије.

Амбасадор Кине у Србији Ли Манчанг је нагласио да је сарадња између Кине и 16 земаља Централне и Источне Европе традиционална од 2012, када је први пут одржан састанак ових држава. Манчанг је навео и да је Кина 2016. годину прогласила годином културне размене са овим земљама.