Анђеоске капије над Вратницом

Неготин – Нигде у Србији не постоји слична благодат природе као што је клисура реке Вратнице, тридесетак километара од Неготина, на обронцима планине Мироч. Ако су земљани кипови близу Куршумлије названи Ђавоља варош, онда нема разлога да ове три огромне, стеновите капије над речицом, бар по изгледу, не буду назване – анђеоске. Уосталом, у близини је и манастир Вазнесења Господњег (из 14. века) у чијем поседу су и капије и околне шуме и све растиње. Мора да су анђели били веома моћни, мада нема легенде о њиховом стварању овог ремек-дела природе у дивљини кречњака и шума. Зато геоморфолошка истраживања указују на то да је вода у кречњаку исклесала три моста, као створена руком истог оног неимара који је саградио чувени стари мост у Мостару. Кажу да је овај природни споменик пронашао Јован Цвијић, крајем 19. века. Његово објашњење настанка ове реткости још нико није оспорио: у давним временима ту је била огромна пећина пуна воде. Језеро у повлачењу дубило је мекше кречњаке и оставило за собом терасе, лавиринте канала и пећина, као и три џиновске, продубљене стене.

У Тимочкој крајини и Неготину знају за Вратњанске капије; посетиоци одлазе до манастира и пешице узбрдо до прве капије, али последњих година долазе и млади истраживачи, еколози, па и ликовни уметници који понекад користе ловачки дом као сликарску колонију. Средишњи део је назван Вратњанске капије, јер се ту налазе велики кречњачки лукови, прерасти, високи неколико десетина метара, док се стене спуштају стрмовито. Као да је јуче туда прошла огромна бујица од које је остао само поток. Геолошки, зоолошки и вегетацијски редак примерак. Највише има храстове шуме – 147 хектара, букове 13 хектара. Шикаре и шибљаци покривају 87 хектара. Ловац мора добро да се помучи у непроходу стења и шуме. Али ловци воле природне изазове.

Љубиша Мариновић (47), инжењер шумарства, експерт ЦИЦ-а, (Међународни савет за лов и заштиту дивљачи) важи за бољег познаваоца овог подручја:

„Вратњанске капије су од 1957. године под заштитом државе, као геоморфолошки споменик природе од изузетног значаја. Вратна је и шумски комплекс, значајан за туризам. Ловиште Вратна се установљава на подручју од 1.312 хектара. У кањону постоји 57 врста птица, 39 врста сисара, 10 врста слепих мишева, 150 врста лековитих биљака, 24 врсте дрвећа. Суша 2002. и 2003. године уништила је пастрмку поточару. Видри одавно нема, а било их је.

Од 1965. насељени су јелени копитари и муфлони. Још крајем педесетих почиње градња планинарског дома и базена са визијом рекреативног центра. Данас има седам-осам соба, кухиња, сала за више десетина људи. Око 300 хектара је црквени посед, манастирска шума. Пре три године, Завод за заштиту природе направио је студију, ревизију споменика природе, обухваћен је кањон, чиме је проширено и заштићено подручје од манастира Вратне до иза Суве прерасти, треће капије. Ту вода понире код кречњака....”

Од манастира до врха брда одакле се назиру капије има 787 корака, ситних, кривудавих, застајкујућих. Испод је суво лишће остало да се стопи са земљом док не иструне. Није дозвољен пролаз кроз манастир куда је ближе, а монах нам препоручи да идемо около „због безбедности”. Узбрдо је узбудљивије. Са узвисине осматрамо стада кошута, младих јелена копитара и муфлона са спиралним роговима. Чим уоче човека, беже у шумарке. Имају нека лоша искуства. Дивљач се вешто пентра и силази преко брда да би дошла до појила, на самој речици где има довољно простора за више њих. С друге стране је пашњак где се играју, јурцају и пасу.

Речица жубори и хучи толико гласно да се чује и док је не видимо. Кад је видимо, знамо зашто се толико чује. Брза вода свуда наилази на препреке од камења и стења, заобилази их, прелази и наставља испод камених сводова који светачки господаре простором. Ко дође до Суве капије, треће, тај је јунак. Сматра се подвигом ако неко успе да пређе преко камења у речици до места где понире у планину. Капије у стенама чине узвишеним долазак у дивљину, уз хук воде у стенама и музичку пратњу хора птица у сунчаном фебруарском дану. Како ли ће овај предео изгледати кроз милион година?

-----------------------------------------------------------

Капије или прерасти

Ваљда зато што камен прераста воду, камени лукови или Вратњанске капије зову се и прерасти. На 200 метара узводно од манастира налази се Мала прераст. Речни ток изнад ње је хучан, с малим водопадима. Велика прераст налази се 100 метара узводно. Дебљина кречњака у средишњем луку износи 30 метара. На зидовима и таваници има лавиринт канала и пећина. Сува прераст, трећа, налази се 300 метара узводно. Мала прераст висока је 34, широка 33 и дугачка 15 метара. Велика прераст висока је 26, широка 33, а дугачка 45 метара. Сува прераст висока је 30, широка 33, а дугачка 34 метра.