Занимљиве плесне конструкције

Премијерно изведена у простору „Магацин”, плесна представа Истер театра „Три сестре, или около наоколо Чехова”, тренутно се изводи на сцени Дах театра.

Полазећи од базичне конструкције Чеховљеве драме „Три сестре”, чланице Истер театра граде сценски сведену, прочишћену слику људског безнађа, безизлазности, меланхолије... На празној, црној сцени налази се само једна клупа, око које се у великој мери гради прича, а играчи користе паралелно плесна и глумачка средства да би представили унутрашње расколе и неостварена стремљења главних ликова – сестара које желе да оду у Москву, и брата који се из немоћи и очајања одаје коцкању.

Будући да је простор у коме живимо последњих двадесетак година у много чему одисао клаустрофобијом и изопштеношћу, наша публика може лако да се идентификује са Чеховљевим јунакињама, и подели са њима осећање узалудности и, донекле, протраћеног живота. Јер руска провинција у многоме асоцира на положај Србије данас, на маргинама Европе, оне магичне Европе која доноси добар живот, и чини се тако близу, а опет нам непрестано измиче. Тај добар временски и друштвени трансфер из Русије с' краја 19. и почетка 20. века, у овај простор и време, даје овој одлично скројеној сценској конструкцији додатну тежину, актуелност и емотивни набој. Цео комад одише оном Кундерином „живот је негде другде”, док је и Москва само сан који такође носи у себи сурову реалност онога тренутка када се оствари. Врло добре биле су Анђелија Тодоровић (Олга), и Даница Араповић, (Маша), као и Чарни Ђерић у улози Андреја. Духовиту и глумачки шармантну епизоду донела је Јелена Јовић као Наталија, а сјајна Исидора Станишић креирала је лик Ирине, која пролази највећу трансформацију. Ова играчица је упечатљивим плесним средствима одсликала прелаз од Ирининог младалачког полета и оптимизма, до потпуног потонућа.

Представа „Три сестре” имала је и добру потпору у оригиналној, занимљивој музици Ненада Јелића.

„Overdone and gone”, нова поставка у кореографији Далије Аћин, изведена на новој сцени Београдског драмског позоришта, рађена је на трагу претходног, изузетно успелог остварења ове ауторке „Handle with great care”. Наиме, и овде је зачудну атмосферу обогатила минималистичка музика Растка Лазића, а представу, као и претходну, одликује изузетно спор темпо. У раду ове кореографкиње утемељен је јасан, прочишћен, и врло оригиналан кореографски и сценски језик. Представа „Overdone and gone”, бави се у најширем питањем љубави – као суочавањем са самим собом, као неминовности и борбе. Три играчице, огољене, голих груди, на главама имају боксерске капе и у току представе стављају и скидају црне боксерске рукавице. Споро, летаргично, њихов плес, попут неке плесне зен поезије, увлачи вас у свој простор, простор контемплације и телесне фрагилности. Повремено играчице креирају статичну сценску слику у којој слушамо компјутерски модификовани глас који говори одломке из Песме над песмама или из Посланице Коринћанима. Представа се опире класичним драматуршким принципима и тече равно, без акцената, без развоја или климакса, али тиме никако не губи на упечатљивости.  

На крају само кратки, ефектни ударци две играчице боксерским рукавицама, алудирају на вечити људски конфликт, на љубав као ринг, бол, сукоб. Сценски дизајн је ефектан, сведен, игра Ане Игњатовић на првом месту, али и Ане Дубљевић и Љиљане Тасић је посвећена, убедљива, тачна.

И ова представа Далије Аћин захтева од публике потпуну предају, посвећеност, разумевање, она не тежи атракцији, не подлеже спољашњим естетским искушењима, већ своју естетику гради и остварује изнутра. Она тражи урањање у њен ритам, а заузврат нуди врло занимљиво позоришно искуство.