Фудбалски евроскептици

Пре ће Србија постати члан ЕУ, него што ће се наши фудбалери пласирати на Европско првенство. Да ли је могуће да смо такви фудбалски евроскептици или смо само евродунстери?

Могуће је да ћемо пре до Месеца. Можда у Србији открију лек за сиду или пронађу нафту? Све је то изгледније, него да „орлови” коначно заиграју на Првенству Европе.

Последњи пут, играли смо кад је Новак Ђоковић имао 13 година, а Слоба је још био на власти. Ко је тад имао компјутер, личио је на робота. Ко је имао мобилни, био је хаџија.

Џабе смо путовали на тај „Евро 2000” у Белгији и Холандији. Пикси, Пеђа Мијатовић, Друловић и Саво Милошевић сад изгледају на тим фотографијама као дечаци. Играчи су били савршени, али је тим био никакав. Тако смо и прошли.

Пропустили смо од тада три првенства. Сад и четврто на које не иде само онај ко искључиво то не жели. Зашто то не желе наши играчи?

Да ли они играње за репрезентацију сматрају изгубљеним временом, што не значи да су читали Пруста? Васпитавани од родитеља, менаџера и инвестиционих фондова, да се продају у фудбалско робље још као деца, они се можда подсвесно свете земљи која их се одрекла.

Или је ствар далеко баналнија. Вероватно желе да проведу дуго топло лето са Шавијама, Ајфонкама и осталим силиконским старлетама. Нису ваљда луди да гину за отаџбину, шутирајући лопту.

Можда су паметнији од нас, који тако жалимо што немамо због кога да се нервирамо. Схватају ли да се не исплати бити део глобалног шоу бизниса који у доба константних претњи терористичким нападима, прераста у потенцијални светски рат?

Ако се то још догоди у директном преносу, присуствоваћемо апокалиптичком крају глобалног ријалитија. Чак су и енглески навијачи у Марсеју, свесни историјског тренутка, изазвали општу тучу, улазећи из крчме у крчму, запиткујући:

– Има ли овде некога из ИД?

Енглези су добили батине од махом тамнопутог локалног становништва. Али, стижу и Руси. Вечерас играју са Енглезима. Можда и Руси крену у антитерористичку инспекцију?

Јавља ми се да ће над Првенством Европе, више него икада раније, лебдети тмурни облаци геополитике. И зар да таква глобална представа протекне без нас? За кога да навијам?

Немци имају најјачи тим. Енглези имају Џејмија Вардија, хероја Лестера, који је постао најпознатија мушка Пепељуга светског спорта. Руси су православна браћа са очајним тимом, а Французи су домаћини са одличним тимом.

Међу Италијанима нема Андреа Пирла и због тога их бојкотујем. Португал има Кристијана Роналда али и он за репрезентацију дрибла као да је бангав. Ваљда памти како су га, као клинца, продали Манчестер јунајтеду, што може бити доказ да је моја теорија о петоколонашкој игри наших фудбалера ипак исправна.

Ни Холанђана нема, избацио их Исланд. Свет се мења, фудбал се мења, само ми остајемо исти. Нигде нас нема.