Руси се враћају у Рио

Да ли сте разговарали с Путином – било је једно од питања упућених Томасу Баху, председнику Међународног олимпијског комитета, кад је саопштио да руски атлетичари и атлетичарке, ипак, могу да учествују на Олимпијским играма у Рију. Тиме је исправљена одлука којом је раније Међународна асоцијација атлетских федерација изопштила Сверуски атлетски савез са међународних такмичења, укључујући и Олимпијске игре. На ово питање, којем се имплицира утицај руског председника на МОК и индиректно оптужују челници олимпијске породице да су под утицајем политике (једног политичара?), Бах је одговорио да га „тера” на смех.

Заиста, аутор овог питања није се бавио предисторијом читавог „случаја Русија” и великим притиском дневне политике не само уочи антидопинг самита МОК, који је одржан јуче у Лозани, већ и током последњих годину и нешто више дана кад је у већини западних медија вођена хајка да се свим руским атлетичарима забрани наступ у Рију због великог броја допингованих спортиста. У Москви, али и у добром делу међународне јавности, то се схвата као кажњавање због спољне политике Русије, које подстрекују многи спортисти, попут аустралијског ходача на 50 км Талента који је олимпијско злато из Лондона 2012. примио тек кад је одузето од допингованог репрезентативца Русије.

Готово да нема гласила у свету који није пренео Талентову оправдану јадиковку, али они се нису много бавили олимпијцима који су у Сиднеју 2000. остали без медаља, јер је Американка Мерион Џонс освојила пет одличја уз помоћ допинга! Тад су хвалили Џонсову што је смогла снаге да призна крађу.

На негативан став према руским спортистима, односно Русији, указује и чињеница да се нико ових дана није бавио ни кенијским атлетичарима који су се нашли у сличној ситуацији као и њихове колеге из Русије. И у Кенији је било  проблема с антидопинг контролом и пред Кенијцима се бранио наступ.

МОК није желео да дезавуише свог члана ИААФ, подржао је његову одлуку о суспензији Сверуског атлетског савеза, али је истакао да су Олимпијске игре у искључивој надлежности МОК и да такмичаре, у овом случају за Рио, пријављује Олимпијски комитет Русије, а не Сверуски атлетски савез.

МОК је дозволио наступ у Рију свим руским и кенијским атлетичарима који су испунили олимпијску норму и који на антидопинг контроли, коју ће обавити Светска атлетска федерација, докажу да нису користили допинг и тако заштитили право некомпромитованих спортиста да учествују на Олимпијским играма. Баш као што је 1992. успео да избори право наступа за наше спортисте упркос Резолуцији Савета безбедности УН. Истина, тад су спортисти из Србије и Црне Горе (СРЈ) наступили као независни олимпијски учесници под олимпијском заставом, а Томас Бах је истакао да се то више неће спроводити. Уосталом, Међународном олимпијском комитету прошле јесени су Уједињене нације посебном резолуцијом признале право да сам уређује односе у олимпијском покрету.