Држава немарно газдује бањама

Матарушка Бања – Тешко да би и у скоријој прошлости неко могао да замисли да ће две бање у околини Краљева – Матарушка и Богутовачка – изгледати тако пусто и запуштено као данас. Бањаски паркови зараслу су у траву, стазе закрчене грањем, препуни су контејнери отпада које развлаче пси и мачке, хотели и виле празни па се кроз прозорска стакла види унутрашњи неред и запуштеност. Ноћу је расвета угашена па све делује и застрашујуће. У таквој ситуацији чека се купац који би требало да купи имовину ове две бање, да их опорави и у њима покрене туризам. Какве су за то шансе, у Краљеву нико не зна. Не зна ни Томислав Илић, градоначелник Краљева, него нам објашњава да су оне у ингеренцији државе, односно Министарства за привреду.

– То ће најбоље да вам објасни др Љиљана Јевтић, која је заступница капитала па је у све то и процес приватизације најбоље упућена – каже Илић.

У телефонском разговору, од поменуте др Љиљане Јевтић, дознајемо да она уистину и није заступник капитала већ в. д. директор Привредног друштва Матарушка и Богутовачка Бања. На ту функцију именована је после спроведеног процеса подржављења бањске имовине, а то је било крајем 2014. године. Дужност је требало да обавља до именовања органа предузећа, али се то до данашњег дана није десило па је остала в. д. директор никоме. Нема запослених јер је свих 89 радника прихватило социјални програм и напустило посао. Сада, посредством суда, бивши радници траже и заостале плате од октобра 2012. до јула 2015. године.

Она је суду морала да се обрати и због разрешења поменуте дужности јер ни данас плату не прима, нико јој не уплаћује доприносе, а пошто формално има посао не може да тражи друго запослење.

– О чему могу ја се бринем, ето због неке носталгије према бањи у којој сам радила, и често молим поједине бивше раднике да ми у томе помогну. Рецимо, зовемо полицију кад лопови ноћу упадну у хотел „Термал” или горе у Богутовачкој Бањи кад гости у приватном смештају обију лечилиште и нелегално користе лековиту воду. Некако смо успели да сачувамо највреднију имовину у хотелима, вилама и лечилиштима. Тачно је да су ове бање у процесу приватизације, има неког интересовања потенцијалних купаца, али не знам шта ће од тога бити и када ће нови газда стићи – жали нам се в. д. директорка Љиљана Јевтић.

Иначе, ове две бање су око 15 пута у поседних пет година нуђене на аукцијску продају. Услови за приватизацију су били да будући купац, којег никако није било ни на помолу, мора већ поседовати хотел с четири звездице и годишњи промет у туризму од око три милиона евра. Капитал лечилишта је процењиван на од 135 милиона динара, па је будућем власнику наметана и обавеза инвестиционог улагања од око два милиона евра. Он би добио у власништво два хотела, четири виле и објекте лечилишта у Матарушкој и Богутовачкој Бањи. Будућу власник имао би и прво коришћења лековитих вода и паркова површине од око 12 хектара.

Данас то изгледа као да су продавали молећи да купца не буде. Уосталом, још 2013. године, тадашњи директор Славољуб Чубрић упорно је инсистирао код Владе Србије да се бањске имовине подржави сматрајући да „нема другог начина да се пронађе прави партнер и овде настави с делатношћу лечења и туризма”. У ове две бање тада је радило 115 радника и, према тврдњи Чубрића, нису биле оптерећене дуговима.

Тако се подржављење и десило, а какав је држава менаџер сада је наочиглед сваком случајном пролазнику кроз бањске паркове.