Ван Гог и Рембрант на продају

Специјално за „Политику”

Мастрихт – Један од водећих светских сајмова уметности и антиквитета, који се сваке године одржава у Мастрихту, поново је од 7. до 16. марта окупио више стотина најпрестижнијих галериста. Изложено је на хиљаде уметничких предмета из различитих периода историје, са свих страна света.

Потенцијални купци морају да имају заиста дубок џеп јер и ’најјевтинији’ предмети као што су нпр. ардеко лампе или месингана руска путна икона коштају по неколико хиљада евра. Цену археолошке драгоцености или цртежа, слике или скулптуре неког од прослављених уметничких имена, галериста ће заинтересованом клијенту дискретно шапнути на ухо, а она се креће од неколико стотина хиљада па до неколико десетина милиона евра… Најскупљи уметнички предмети најчешће завршавају у приватним колекцијама, јер чак ни фондови најмоћнијих светских музеја не могу да их приуште…

А на продају је заиста све. Од вотивних фигура из старог Египта и скулптура из времена античке Грчке и Рима, преко средњовековног молитвеника из Брижа (процењеног на пет милиона евра) па до дијамантских огрлица Булгарија и Картијеа… Од старих мајстора, ту су дела Луке Кранаха, Бројгела, Каналета, Ван Дајка па све до Тулуза Лотрека, Пола Гогена, Сезана, Реноара, Ернста, Шилеа и Климта, као и на десетине Шагалових и Пикасових радова.

Две слике, међутим, бациле су сва ова блага у сенку. Прва је Ван Гогова слика „Дете са поморанџом” која се, после деведесет година, поново појавила у јавности, и то на аукцији с почетном ценом од тридесет милиона долара. Винсент ван Гог (1853–1890) је ово платно топлих, живих боја, вибрирајуће у потезу а нежно у емоцији, насликао неколико недеља пре него што ће пуцати себи у груди.

После године проведене у азилу за ментално оболеле, у мају 1890. године, Винсент Ван Гог се преселио у сеоце Овер, 40 километара северно од Париза. Неколико дана, пре тога, провео је у Паризу у друштву свог брата Теа, снаје и новорођеног братанца Винсента. У кратком временском периоду који је уследио, инспирисан питомом природом околине и радошћу због сусрета са најмилијима, Ван Гог је проживео несвакидашње тренутке радости и испуњености. Тада је насликао серију ведрих дечијих портрета, у потпуном контрасту са анксиозним платнима која сви добро познају.

„Дете са поморанџом” приказује Раула Левера, двогодишњег сина сеоског столара. Као и друга деца, и он је приказан са изражено руменим образима што је требало да нагласи предност сеоског, здравог живота. Пошто је сликар извршио самоубиство, овај портрет је са другим сликама постављен поред Ван Гоговог ковчега који је начинио дечаков отац.

Друго, спектакуларно платно чија ће цена, без сумње, достићи вртоглаву суму сличну оној за Ван Гога је – мајушни „Аутопортрет”Рембранта из 1632. године. На њему је сликар себе приказао у уобичајеном оделу свог доба, црној одори са широком белом чипканом крагном и црним шеширом са широким ободом. Рембрант је често радио своје портрете и волео је да експериментише, стилски и у техници.Најчешће је себе приказивао у раскошној, помодарској одећи или костимима из претходних историјских епоха. Ово уље на платну је недавно откривено, и организатори Сајма га називају „свакако најспектакуларнијим открићем Рембранта у подужем временском периоду”. Платно с необичним потписом је, током истраживања, проузроковало бројне недоумице по питању аутентичности. Не само да је дрво од којег је начињено било другачије од осталих Рембрантових аутопортрета, него су конзерватори наишли и на слој „несвакидашњих” потеза. Када је 2005. дефинитивно очишћено, рестаурисано и анализирано, аутентичност је потврђена и сертификат потписан. А на чијем ће зиду висити, остаје енигма.