Слобода је постала роба као и свака друга

Преиспитивање појмова слободе, етике, питања друштвеног уређења, наше будућности...– теме су којима ће се бавити овогодишњи 43. по реду Инфант –Интернационални фестивал алтернативног и новог театра који ће бити одржан од 25. јуна до 1. јула у Новом Саду. Селекцију коју прати поднаслов „Пошто слобода” чини десет представа потписала је селекторка Јелена Кајго. Ту су и бројни пратећи програми. У овогодишњој селекцији Инфанта су редитељски искораци Игора Вука Торбице, Кокана Младеновића, Лиси Естарас, Матеје Колежник, Андраша Урбана и других који кроз своје представе анализирају личне и друштвене механизме који условљавају слободу појединца или искушавају његову савест.

– Тешко је десет представа подвести под једну тему, ту мора постојати одређена флексибилност. Али оно што је важно јесте да су ту аутори који промишљају ово време и наше место у њему, каже Јелена Кајго и објашњава зашто овогодишња селекција носи провокативан наслов „Пошто слобода”:  

–Чини се да је данас слобода постала роба као и свака друга која се може купити или продати. Можда је постало сувишно поставити питање: Има ли слобода цену? Питање је само колика је та цена. Шта губимо, шта добијамо, шта смо спремни да жртвујемо, чега да се одрекнемо...? Или смо, пак, спремни да платимо високу цену, а да сачувамо своју слободу и интегритет. Са друге стране, у сенци бујања десничарских идеја у Европи, у сенци терористичких напада, таласа избеглица, друштвених малверзација, сурових послодаваца..., питање је колика је и каква је заправо та наша слобода. Али границе слободе у уметности у великој мери сами исцртавамо. Веома је важно да уметници цене своју независност и да се не либе да кажу шта мисле, јер једина ствар погубнија од могуће цензуре јесте аутоцензура.

Новосадска публика тако ће у званичној селекцији Инфанта имати прилику да види представу „Хинкеман”, узбудљиву поставку чувеног Толеровог дела у читању Игора Вука Торбице, у извођењу Загребачког ЗКМ-а.

– Игор Вук Торбица је креирао мрачну, снажну, узнемирујућу представу у којој сасвим долази до изражаја Толерова експресионистичка поезија о младом ратном инвалиду која носи снажну антиратну поруку. Ту је и Андраш Урбан са представом „Шта је Европа”, у извођењу Мес театра из Сарајева, која се бави питањем колико су политичке одлуке европских лидера у спрези са њеним историјским и културним наслеђем. Да ли се прокламоване слободе и права подударају са европском политичком праксом и у којој мери. Овде се кроз судбине малих, обичних људи тражи одговор на питања куда нас је одвело потрошачко друштво, како ће се помирити Европа и ислам, левица и либерали, каже наша саговорница и додаје:

– Скренула бих пажњу публике и на представу „Хеда Габлер” у инсценацији Матеје Колежник и извођењу ансамбла СНГ Марибор. Јер кроз лик ове Ибзенове јунакиње, у визуелно узбудљивој поставци, видимо колико је висока цена личне неслободе, живота спутаног у конвенцијама и друштвеним нормама.

Колико је деликатно сачинити квалитетну селекцију у овим оскудним временима, кога би волела да представи публици Инфанта, а није због мањка новца, односно којим путем иде савремено позориште, питали смо Јелену Кајго, а она је одговорила:

– Нажалост, неке трупе нису биле у могућности да дођу у датим терминима, а неке су превише скупе за овако скроман буџет. Надам се да ћемо идуће године угостити неке од њих, као што је канадска трупа Кид Пивот, израелска компанија Л.Е.В. као и плесна трупа Прељоцаја.

Ипак, драго ми је да ће у овогодишњем издању публика моћи да види рад „La Esclava” Лиси Естарас која је кореографкиња чувене француске трупе C de la B, и која гради врло особен сценски језик.