Дугачки реп дугоумируће звезде

Амерички астрономи су открили нешто необично: звезду с репом комете у Млечном путу. Још је чудније што огроман продужетак од гаса и прашине припада једној од најпривлачнијих "небеских светиљки", названих "црвени дивови", чије је име на латинском: дивна или чудесна (Мира). Од нашег Сунца (у такво стање доспеће за четири-пет милијарди година) сада је крупнија 400 пута, иако има исту масу.

И аматери и професионалци дотичну посматрају већ 400 година, али подужу репину коју вуче за собом тек недавно је снимио у ултраљубичастом спектру свемирски телескоп "Галекс" (Galaxy Evolution Explorer), одаслат да кружи око Земље и прати промене у галаксијама. Задивљујућа лепотица - час видљива, час невидљива голим оком - јури кроз нашу галаксију 300 пута брже од метка. Имајући у виду да се, због избацивања врелих састојака, надима и сажима (пулсира) сијајући слабије и јаче у раздобљу од 332 дана, можете је видети без увеличавања средином новембра.

Осматрачима није било тешко да уоче нешто што је изгледало као комета са огромном комом. Мира избацује, заправо, материјал који се протеже 13 светлосних година или око 20.000 просечних раздаљина од Сунца до Плутона. Најближа нама јесте звезда Проксима Кентаури - четири светлосне године. У протеклих 30.000 година од одбачене космичке грађе могло је да се уобличи, најмање, девет Јупитера или, чак, 3.000 Земаља. За једну нашу планету избаци се довољно сваких десет година.

Сличну звезду нико раније није опазио!

"Остао сам пренеражен када сам угледао неочекивани оријашки реп иза добро познате звезде", рекао је Кристофер Мартин из Калифорнијског института за технологију. "Занимљиво је да он у међузвезданим размерама налик прамену гаса који оставља млазни авион или таласу иза брзог глисера".

Дотични водећи научник на свемирском телескопу је првопотписани на чланку у угледном часопису "Природа" (Nature). Мирин "небески отисак" пружа јединствену прилику за проучавање умирања звезда налик Сунцу и расејавање семена (гас и прашина) за образовање нових звезда и планета.

То је "црвени див" (старија звезда која губи огромне количине површинских врелих гасова), чијим брзим кретањем реп расипа угљеник, кисеоник и друге важне хемијске састојке (елементе) за настанак звезда, планета, чак и живота. Необични траг настао је, дакле, у минулих 30.000 година.

"Имамо несвакидашњу појаву, покушавамо да схватимо законе физике који стоје иза тога", изјавио је један од сапотписника Марк Сејберт из Опсерваторије Карнеги института. "Надам се да ћемо успети да је растумачимо и научимо више у вези са животом саме звезде".

Пре милијарди година Мира је била налик нашем Сунцу, временом је почела да се претвара у звезду која се назива променљиви "црвени див", изливајући вреле гасове због чега је повремено довољно сјајна да се види голим оком. Када своје преостало гориво избаци у свемир, створиће се разнобојна шкољка названа планетарна маглина која ће временом избледети остављајући само потрошено језгро звезде - "белог патуљка".

У поређењу са осталим "црвеним дивовима" Мира путује невероватно брзо, по свему судећи под утицајем привлачења и одбацивања других звезда с којима се сретала у свом веку. Сада достиже брзину од 130 километара у секунди, вртећи се укруг с маленом удаљеном пратиљом за коју се верује да је "бели патуљак". Звезде у овом пару, познатом као Мира А ("црвени див") и Мира Б ("бели патуљак"), играју веома успорени танго кружећи једна око друге (круг саставе за 500 година), а заједно јуре сазвежђем Кита, удаљеном око 350 светлосних година од Земље.

Свемирски телескоп "Галекс" открио је, осим Мириног репа, гомилање врелог гаса испред звезде и два синусоидна млаза који излазе с предње и стражње стране. Астрономи претпостављају да предњи загрева стражњи (онај који избацује звезда) због чега светли ултраљубичастим светлом. Поменути врели бљештави прамен увија се иза звезде обликујући вртложни реп.

Чињеница да је чудесан траг видљив само у ултраљубичастом делу спектра може објаснити зашто га други телескопи нису до сада снимили. "Галекс" је веома осетљив на овим светлосним таласним дужинама и широки угао снимања што му омогућује потрагу за необичним ултраљубичастим појавама на небу.