Где су музеји данас, а где би требало да буду

Међународна изложба необичног наслова „Наопачке: Удомити критику”, коју организује Музеј савремене уметности из Београда у сарадњи са Градском галеријом уметности Љубљана, отвара се сутра у 19 сати у згради Музеја града Београда у Ресавској 40б.

У том атрактивном простору 30 домаћих и страних уметника изложиће своја размишљања на тему трансформације улоге музеја, галерија и других јавних институција у периоду транзиције, као и трансформације позиције уметника и независних простора које воде сами уметници.

И не само то, њихови радови својеврсна су критика постојећих институционалних модела али су и смернице за хитно проналажење нових алтернативних стратегија. На изложби ће бити представљени пројекти настали у различитим социјалистичким и постсоцијалистичким контекстима, са примерима из седамдесетих година двадесетог века али и онима из савременог доба.

Аленка Грегорич и Сузана Милевска иницијатори су пројекта, а кустоско-истраживачки тим чине још и Зоран Ерић, Вит Хавранек, Владимир Видмар и Ралука Војнеа.

Прва поставка, под називом „Обрнуто – не тако бела коцка”, одржана је у Градској галерији уметности Љубљана крајем 2015, а програм у Београду је модификован и прилагођен његовом контексту, па је фокус кустоско-истраживачког тима усмерен и на позицију МСУБ.

„Због дуготрајне институционалне кризе на београдској сцени, где су два најважнија музеја затворена због реконструкције, изузетно је значајно да се изнова размотри потенцијал институције музеја при произвођењу културне јавне сфере” део је размишљања кустоског тима.

С тим у вези интегрални део пројекта јесте и „Привремена радна соба” која се састоји од три секције. Средишња се тиче управо трајне кризе у којој се налази овај музеј и са којом је он суочен током последње деценије.

– Ауторефлексију на нашу позицију представљају два пројекта о којима ће посетиоци моћи да се информишу: „Рисајкл бин”, који је наш музеј реализовао 2001. и „Шта се догодило са Музејом савремене уметности?”, који је одржан 2012. Први реферише на констелацију односа у тадашњој политичкој реалности повратка у девастиран музеј након деведесетих година па се сам назив односи на остатак, реликт тог времена, док други, у којем су уметници директно интервенисали у простору здања на Ушћу, индиректно поставља питање петорици претходних министара културе зашто је наш музеј толико дуго чекао на реконструкцију – објашњава Зоран Ерић.

Једна од секција покреће расправу о музејима уметника као важном феномену, који је глобално присутан а истовремено локално врло релевантан и, претпоставља се, повезан са институционалним и друштвено-политичким контекстом кризе.

– Реч је о музејима у распону од виртуелних, „кућних”, тематских и музеја заснованих на пројектима, до антимузеја. Ту су, тако, „Метафизички музеј” (Ненад Брачић), „Музеј америчке уметности Берлин”, „Музеј детињства” (Владимир Перић), „Музеј зеца” (Никола Џафо) – додаје Ерић.

Током отварања поставке, која траје до 25. јула, биће одржана и два перформанса: Иван Мудов извешће „Румунски трик”, а Јусуф Хаџифејзовић „Власништво празнине”. Дан касније, 25. јуна, Младен Миљановић почеће реализацију свог програма „Такси до Музеја” и то тако што ће бити на располагању да публици пружи бесплатну вожњу до локације на којој се одржава изложба, током радног времена, и то после поруке упућене на број 0611335406.