Gde su muzeji danas, a gde bi trebalo da budu

Međunarodna izložba neobičnog naslova „Naopačke: Udomiti kritiku”, koju organizuje Muzej savremene umetnosti iz Beograda u saradnji sa Gradskom galerijom umetnosti Ljubljana, otvara se sutra u 19 sati u zgradi Muzeja grada Beograda u Resavskoj 40b.

U tom atraktivnom prostoru 30 domaćih i stranih umetnika izložiće svoja razmišljanja na temu transformacije uloge muzeja, galerija i drugih javnih institucija u periodu tranzicije, kao i transformacije pozicije umetnika i nezavisnih prostora koje vode sami umetnici.

I ne samo to, njihovi radovi svojevrsna su kritika postojećih institucionalnih modela ali su i smernice za hitno pronalaženje novih alternativnih strategija. Na izložbi će biti predstavljeni projekti nastali u različitim socijalističkim i postsocijalističkim kontekstima, sa primerima iz sedamdesetih godina dvadesetog veka ali i onima iz savremenog doba.

Alenka Gregorič i Suzana Milevska inicijatori su projekta, a kustosko-istraživački tim čine još i Zoran Erić, Vit Havranek, Vladimir Vidmar i Raluka Vojnea.

Prva postavka, pod nazivom „Obrnuto – ne tako bela kocka”, održana je u Gradskoj galeriji umetnosti Ljubljana krajem 2015, a program u Beogradu je modifikovan i prilagođen njegovom kontekstu, pa je fokus kustosko-istraživačkog tima usmeren i na poziciju MSUB.

„Zbog dugotrajne institucionalne krize na beogradskoj sceni, gde su dva najvažnija muzeja zatvorena zbog rekonstrukcije, izuzetno je značajno da se iznova razmotri potencijal institucije muzeja pri proizvođenju kulturne javne sfere” deo je razmišljanja kustoskog tima.

S tim u vezi integralni deo projekta jeste i „Privremena radna soba” koja se sastoji od tri sekcije. Središnja se tiče upravo trajne krize u kojoj se nalazi ovaj muzej i sa kojom je on suočen tokom poslednje decenije.

– Autorefleksiju na našu poziciju predstavljaju dva projekta o kojima će posetioci moći da se informišu: „Risajkl bin”, koji je naš muzej realizovao 2001. i „Šta se dogodilo sa Muzejom savremene umetnosti?”, koji je održan 2012. Prvi referiše na konstelaciju odnosa u tadašnjoj političkoj realnosti povratka u devastiran muzej nakon devedesetih godina pa se sam naziv odnosi na ostatak, relikt tog vremena, dok drugi, u kojem su umetnici direktno intervenisali u prostoru zdanja na Ušću, indirektno postavlja pitanje petorici prethodnih ministara kulture zašto je naš muzej toliko dugo čekao na rekonstrukciju – objašnjava Zoran Erić.

Jedna od sekcija pokreće raspravu o muzejima umetnika kao važnom fenomenu, koji je globalno prisutan a istovremeno lokalno vrlo relevantan i, pretpostavlja se, povezan sa institucionalnim i društveno-političkim kontekstom krize.

– Reč je o muzejima u rasponu od virtuelnih, „kućnih”, tematskih i muzeja zasnovanih na projektima, do antimuzeja. Tu su, tako, „Metafizički muzej” (Nenad Bračić), „Muzej američke umetnosti Berlin”, „Muzej detinjstva” (Vladimir Perić), „Muzej zeca” (Nikola Džafo) – dodaje Erić.

Tokom otvaranja postavke, koja traje do 25. jula, biće održana i dva performansa: Ivan Mudov izvešće „Rumunski trik”, a Jusuf Hadžifejzović „Vlasništvo praznine”. Dan kasnije, 25. juna, Mladen Miljanović počeće realizaciju svog programa „Taksi do Muzeja” i to tako što će biti na raspolaganju da publici pruži besplatnu vožnju do lokacije na kojoj se održava izložba, tokom radnog vremena, i to posle poruke upućene na broj 0611335406.