Британски поглед

Уводник сам писао јуче ујутро. До тог је тренутка Уједињено Краљевство изгубило своје место у ЕУ и свог премијера, док је двеста милијарди фунти изгубљено на Лондонској берзи – а није било ни време ручка! 

Дуго је постојао мит да је „Тајмс” током тридесетих година објавио наслов: „Густа магла је у каналу (Ламанш), континент (Европа) је изолован”. Чак и они Британци који су знали да се овакав наслов заправо никада није појавио, често су га цитирали приликом дискусија о позицији Уједињеног Краљевства у Европи.

Јуче је у каналу било магле, али је овога пута Уједињено Краљевство изоловано и тако ће остати заувек. Развод је неизбежан.

Када сам започео бракоразводну парницу 1995, мој банкарски саветник ми је рекао да ће се вртети око новца. Одговорио сам му да неће, а он је мени узвратио: „Џулијане, увек је у питању новац.” Тако је било и јуче.

„Деонице и фунта суновратили су се након гласања за излазак”, чуо се вапај у свим вестима. Лондонска берза изгубила је осам посто своје вредности на отварању, а фунта је достигла најнижу вредност у односу на долар још од 1985.  године.

Сан о уједињеној Европи, рођеној у рушевинама континента који се распадао пре седамдесет година, овим је завршен. Можда је највећа иронија изласка Уједињеног Краљевства у томе што ће то унети такав страх у редове европских влада да ће кратковиди челници ЕУ који нису на изборима изгласани бити приморани да уведу неке велике промене, које Дејвиду Камерону нису биле дозвољене.

Чак је и неизлечиво иритантни председник Европске комисије сад признао да се ЕУ „превише мешала у животе људи”.

Уједињено Краљевство одлази, док је ризик да се истим вирусом заразе и други озбиљан. Уз повике који се чују у Француској, Холандији, Шведској и у осталим земљама, мало је лидера у Европи који би данас добровољно рескирали да одрже овакав референдум.

Живот ће, свакако, ићи даље. Када током викенда прође мамурлук, Уједињено Краљевство почеће захтеван процес окончања брака, а најслабије руководство које је Француска имала још од настанка Пете републике и руководство Немачке, које је смртно рањено, али је, истовремено, тврдоглаво и осветољубиво, биће заједно суочени са дугим и на моменте горким преговорима који ће трајати три до четири године. А све би радије радили него то!

Иако сам током целог свог „политичког живота” био убеђени Европљанин, веровао сам, истовремено, да је Уједињено Краљевство могло више да понуди Европи него Европа Уједињеном Краљевству.

Чак по цену да будем оптужен за шовинизам, то је моје мишљење о догађају који је Најџел Фараж, лидер Партије за независност Велике Британије, назвао Даном независности Уједињеног Краљевства. Као Британац дубоко сам поносан на снагу, континуитет и традицију британских институција.

Поносан сам на цивилизован и продуктиван однос који Уједињено Краљевство има са својим некадашњим колонијама и доминионима дуж Комонвелта, на улогу коју је Уједињено Краљевство имало у ослобађању Европе два пута за педесет година.

Али, можда најважније од свега овога, поносан сам на тихе, увиђавне и често хумористичне интервенције британске дипломатије у Савету Европе, али и широм света. Кад се процес развода буде окончао, Европа ће изгубити овај лаган приступ, базиран на самопоуздању и искуству, који јој је доносила Британија.

Због тога ће Европа бити сиромашнија.

Аутор је бивши помоћник генералног секретара УН