Хоће ли Брисел заборавити Београд

„Брегзит” је из корена протресао европско тле, понегде узнемирио, отворио низ питања, наметнуо многе дилеме и увећао број евроскептика. Да ли и шта Србија добија или губи одласком Британаца?

У овом тренутку нико не може прецизно рећи како ће се „брегзит” одразити на Србију и њен пут у ЕУ. Верује се да ће ЕУ успети да се прилагоди новонасталим околностима у којима је напушта једна од њених кључних чланица, те да ће наставити са политиком проширења. Одатле и нада да британско „не” ЕУ неће утицати на преговарачки процес са земљама западног Балкана, па ни са Србијом.

Што се саме Србије тиче, како је Танјугу изјавила Јадранка Јоксимовић, министарка за европске интеграције, она остаје на путу напретка и реформи и европске интеграције наставиће да буду део унутрашње развојне политике Србије.

Србија, како је рекла Јоксимовићева, наставља европски пут због темељних вредности на којима је ЕУ настала и због којих су многе државе које су у тренутку приступања биле средње развијене данас постале много развијенија и богатија друштва, а „то је и наш циљ”.

„Неко време ће фокус потпуно бити померен на редефинисање односа између ЕУ и Велике Британије, па је извесно да политика проширења неће бити високо на агенди. За нас као земљу кандидата, то не значи драстичну промену, јер ни у последње време, због миграција, економских тема проширење није било топ тема”, навела је Јоксимовићева.

„Не мислим да ће доћи до распада ЕУ нити до драматичних догађаја. Наравно, треба сада прилагодити структуру одлучивања”, истиче Иво Висковић, професор Факултета политичких наука и бивши амбасадор Србије у Берлину, указујући и на то да је сада кључна осовина Берлин–Париз.

Он сматра да резултат британског референдума ни на који начин неће нанети штету Србији: „Британија ни на који начин није била посебно заинтересована за Балкан. Чак могу рећи да нас је на неки начин својим иницијативама више ометала него што нам је користила.”

Рецимо, Велика Британија је прошлог лета била иницијатор резолуције о Сребреници у УН, којом је покушала да Србију оптужи за геноцид. Била је оштра према Србији, не само кад је реч о Хашком трибуналу и о независности Косова и Метохије већ су поједини министри, заговорници „брегзита”, Британце чак плашили балканским земљама, истичући високу стопу криминалитета и сиромаштва у њима.

Висковић, међутим, сматра да се „брегзит” неће негативно одразити на политику проширења: „Али, механизам одлучивања, након изласка Британије, мораће да буде реконструисан и прилагођен евентуалним кандидатима – и у смислу проширења и нових могућих излазака из ЕУ. Наравно да ће то захтевати и време.”

С друге стране, Маја Бобић, генерална секретарка Европског покрета у Србији, за „Политику” указује да европске кризе никако нису добра прилика за проширење и за интеграцију. „Међутим, ЕУ ће покушати да покаже да је консолидована, да има одговоре на проблеме и да наставља са оним што је започела, између осталог, и са проширењем. Ипак, не очекујем неку претерану динамику и посвећеност европских институција нашем конкретном случају и приступању”, додаје она.

На питање да ли постоји могућност да се критеријуми за улазак у ЕУ олабаве, одговара да у то не верује, чак сматра да ће бити још строжи, пошто се често потеже аргумент – као и у британској дебати евроскептика и снага које су против европских интеграција – да се проширењем у ЕУ заправо уводе некакве неспремне, корумпиране и економски слабе земље.

„Ово је велики удар на ЕУ и вероватно почетак највеће кризе у историји те организације”, оцењује историчар Чедомир Антић за наш лист. Он указује да ЕУ свакако више никада неће бити иста. У њој, како наглашава, сада остају два блока, један велики, немачки, и усамљена Француска.

„Ако ЕУ настави да полако опада, ако се буде наметало јединство преосталих 27 држава, онда ће европске интеграције бити јако споре, а ако дође до реформи и стварања више нивоа ЕУ, онда ми никада више нећемо моћи да постанемо њен равноправни члан, али ћемо, вероватно, брзо бити укључени у неки ниво те заједнице, која ће бити окупљена око Немачке”, каже Антић, додајући да би то онда можда могло бити за десет година.Каква је улога Мајкла Давенпорта после „брегзита”?

Делегација ЕУ: то је питање за Брисел, а не за Давенпорта

Јуче смо од Мајкла Давенпорта, шефа делегације ЕУ у Србији, који је на свом твитер налогу написао да је прекјуче гласао на референдуму у Великој Британији, желели да добијемо одговор како, после свега, види своју улогу европског изасланика у нашој земљи.

Из делегације нам је, међутим, одговорено да Давенпорт није у земљи и да је то питање за Брисел, а не за делегацију, „јер има хиљаде Британаца који су службеници ЕУ”.

Поповић: Не треба да улазимо у савез који се распада

Према речима Ненада Поповића, председника Српске народне партије, Србији није потребна еуфорија, већ треба хладне главе, рационално, да размисли којим путем даље да иде Србије. „Залажем се за најбољу сарадњу са свим чланицама ЕУ јер је то наш економски интерес, али јасно је да не треба да улазимо у савез који се распада.”