Наши цртачи међу најбољима у Европи

Лесковац–Алекса Гајић је стрип аутор, ислустратор, редитељ и аниматор, познат по свом стрипу „Технотајз” са сценаристом Дарком Гркињићем, по којем је 2009. године направљен први српски анимирани дугометражни филм „Технотајз: Едит и ја”, који Гајић потписује као редитељ и сценариста. Ради стрип за француског издавача „Humanoides l,association”, као и илустрације за „Политикин забавник”, дечје књиге, часописе. Размишљао је, каже, да се определи за један од ових фронтова, али како су му сви блиски, решење је нашао у компромису – делује на свим пољима.

На осаманестој Балканској смотри младих стрип аутора у Лесковцу изложен је албум „Сарајевски атентат” (издавач „Девета димензија” из Бањалуке) групе аутора из Републике Српске за који је Алекса Гајић урадио насловну страну.

–Цртањем се бавим од кадa знам за себе, а прве своје стрипове продавао сам мајци за џепарац. Потом се све дешавало брзо. Завршио сам Академију за примењене уметности у Београду са најбољим оценама и одмах добио посао за француског издавача „Soleil” из Тулона. Променио сам потом две издавачке куће, а сада радим за „Хуманоид асосиасион”, открива Гајић за „Политику”.

Напомиње да сценарио увек раде француски аутори, а цртеж, поред Француза, раде и наши цртачи, Јужноамериканци, Корејанци, Јапанци, Италијани. За наше издаваче углавном раде групе аутора, као што је то у случају поменутог „Сарајевског атентата” на којем је радило двадесетак сценариста и двадесетак цртача.

На питање које теме доминирају у француским, а које у нашим стриповима, одговара: „Реч је о најразличитијим темама и углавном су то теме којима су се бавили и стрипови пре двадесет или педесет година – вестерн, научна фантастика, хорор, авантура, као и национална историја. Управо мало пре смо у кафићу причали о томе. Један момак ради стрип о Шерлоку Холмсу, други ради о некој ратници, ја радим стрип о Јетију, моји пријатељи раде стрипове о разним авантурама. Међутим, огромна је разлика у величини издања. У Француској годишње има пет хиљада издања, а код нас десет до двадесет пута мање. Неупоредиви су и тиражи који код нас износе пет до десет хиљада, а у француској и до педесет хиљада примерака. Али, колико год стање изгледало безнадежно, оно је много боље у односу на осамдесете. Стање није лоше, имајући у виду и куповну моћ просечног Србина и с обзиром на то да Француска има близу седамдесет милиона становника, а Србија седам милиона”.

А где смо ми у Европи и свету када је реч о цртачима и стрип сценаристима?

–Јако високо, одмах после Француза, Италијана и Шпанаца. Ту су и Румуни, Бугари, Турци. Али, ми имамо доста дугу традицију. Још од осамдесетих година прошлог века доста наших аутора сарађује са Французима. Некако се изродила занимљива подела: хрватски аутори раде за Америку, а српски за Французе.

На питање да ли смо довољно заступљени у европском стрипу, имајући у виду да нам не недостаје таленат, Алекса Гајић одговара да можемо бити задовољни бројем наших аутора који раде за стране издаваче. У Европи је, додаје, водећа француско-белгијска школа која држи 90 процената продаје стрипа, а затим долазе италијанска и шпанска.

По речима нашег саговорника, разлика између француских и наших издавача је и у висни хонорара, наравно у корист Француза. Али зато, додаје, за цртаћим столом мораш да проведеш дане и ноћи. Уговори су углавном типски и аутори не могу много да бирају. То значи да годишње морају да ураде у просеку по два албума са по педесетак страна.

На крају питамо Алексу и о томе колико наши цртачи користе савремене техничке могућности, као што су разне табле, електронске оловке, разни начини колорисања у фото шопу.

–Не заостају ни у том погледу. У суштини, тенденција савремене технике је да се што више приближи природа. Када видите технолошки савршен стрип, да изгледа као да је сликан уљем или акварелом. Ја сам један од ретких који одбија модерне технологије. Радим туш, акварел, темпере, што је раритет у свету стрипа. Али, ја имам потребу да неко може да урами оригинал и да га стави на зид.

Алекса је импресиониран  фестивалом стрипа у Лесковцу који је ове године окупио 2326 аутора из 42 земље света.

–Ми у Београду једва окупимо двестотинак, замислите само колико је мејлова морао да пошаље ентузијаста Марко Стојановић који је у овај град, поред младих, довео и најеминентније стрип ауторе, каже познати цртач, илустратор и аниматор.