Високе штикле и тесна обућа доводе до стварања чукљева

Чукљеви, проблем који мучи многе жене, али и поједине припаднике јачег пола, настаје услед поремећаја нормалних односа костију и меких ткива предњег дела стопала, првенствено палца. У највећем броју случајева појава овог деформитета условљена је ношењем неодговарајуће обуће. Сви који имају овај проблем труде се да све што је могуће учине како би одложили одлазак на хируршку интервенцију, али онда дође тренутак када више није могуће померање одласка у болницу.

Пуковник доцент др Срђан Старчевић, начелник Клинике за ортопедску хирургију и трауматологију Војномедицинске академије, објашњава да су чукљеви или халус валгус најчешћи деформитет палца стопала. Овај проблем деценијама се налази у фокусу ортопедије како би се проблем предупредио, лечио неоперативно или оперисао. Проблем настаје када дође до померања палца стопала и до притиска на унутрашњу страну прве кости прста, где се затим формира један оток, то јест поткожна слузна кеса која настаје због механичке иритације и постаје веома болна.

– Разни су фактори за настанак чукљева. Жене чешће пате због њих, вероватно носе ципеле са високим штиклама, где су посебно опасне оне које имају штикле више од 10 сантиметара, као и она обућа са уским предњим делом. То ремети нормалну статику стопала и доводи до преоптерећења предњег дела стопала и попуштања мишићних структура које су одговорне за настанак овог деформитета. Генетика је такође фактор ризика, јер они који потраже помоћ лекара због болних чукљева кажу како су у породици имали рођаке са овим проблемом. Они могу да настану и због неких системских болести као и повреда. Предиспозицију за добијање чукљева имају људи са такозваним египатским стопалом, односно они чији је палац урођено дужи од других прстију. И особе са спуштеним стопалима и равним табанима су такође кандидати за добијање чукљева. Зато децу треба пустити да ходају боса код куће, али је важно да им купе квалитетне патофне док бораве у вртићу – истиче др Старчевић.

Интересантно је да проблем са чукљевима није забележен у неким популацијама где се обућа, посебно европска, није користила. У Јапану су се до седамдесетих година прошлог века, док су људи носили традиционалну обућу или јапанке, чукљеви минимално појављивали.

Када треба отићи код лекара? Др Старчевић напомиње да је важно да особа најпре примети кривљење палца, а затим и да обрати пажњу да ли постоји оток или запаљење, као и да ли се на том месту јавља бол. Чукаљ може да доведе и до развоја других деформитета на прстима. Тако, на пример, настају такозвани канџасти прсти који су савијени. У запуштеним случајевима деформитети су толико велики да пацијент не може да носи никакву обућу, чак ни широку.

– Чукљеви се лече операцијом, како би пацијент могао да се „отараси” болова и носи нормалну обућу. Постоји више од сто оперативних техника и њихових варијација који се могу применити. Оне се раде у општој или такозваној блок регионалној анестезији. Интервенције углавном трају од 15 минута до пола сата. Постоје методе у којима се само „скидају” одређене структуре меког ткива око зглоба као и методe које се раде на костима, што зависи од типа деформитета. Једном методом се обавља хируршки прелом костију палца уз помоћ одређених инструмената и након тога се кост фиксира завртњима, жицама, иглама... Кост обично зарасте за пет до шест недеља. У том периоду пацијент не би смео да се ослања на предњи део стопала. Може истовремено да се ради операција оба чукља, иако то доста особи отежава ход у постоперативном току – истиче др Старчевић додајући да је предњи део стопала веома деликатан део нашег организма који преузима на себе „ношење” терета.

Пре операције је потребно да особа оде на преглед код ортопеда и да уради рендгенски снимак стопала где се мере одређени углови између зглобова стопала. И на основу тога се ради планирање која ће се врста операције урадити. Ако се све уради по плану, вероватно је да неће доћи до повратка деформитета. Али треба напоменути да постоји могућност „враћања” деформитета.

– Чуо сам да постоје разни модалитети неоперативног алтернативног лечења и масаже на које пацијенти иду пре него што се одлуче за одлазак на операцију. Ту је и ношење разних справа за исправљање чукљева, али то не даје жељене резултате. Зато је важно стално говорити о мерама превенције. Оне подразумевају смањење тежине, коришћење ортопедских уложака и ношење обуће са малом потпетицом и ширим предњим делом – закључио је др Старчевић.