Visoke štikle i tesna obuća dovode do stvaranja čukljeva

Čukljevi, problem koji muči mnoge žene, ali i pojedine pripadnike jačeg pola, nastaje usled poremećaja normalnih odnosa kostiju i mekih tkiva prednjeg dela stopala, prvenstveno palca. U najvećem broju slučajeva pojava ovog deformiteta uslovljena je nošenjem neodgovarajuće obuće. Svi koji imaju ovaj problem trude se da sve što je moguće učine kako bi odložili odlazak na hiruršku intervenciju, ali onda dođe trenutak kada više nije moguće pomeranje odlaska u bolnicu.

Pukovnik docent dr Srđan Starčević, načelnik Klinike za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju Vojnomedicinske akademije, objašnjava da su čukljevi ili halus valgus najčešći deformitet palca stopala. Ovaj problem decenijama se nalazi u fokusu ortopedije kako bi se problem predupredio, lečio neoperativno ili operisao. Problem nastaje kada dođe do pomeranja palca stopala i do pritiska na unutrašnju stranu prve kosti prsta, gde se zatim formira jedan otok, to jest potkožna sluzna kesa koja nastaje zbog mehaničke iritacije i postaje veoma bolna.

– Razni su faktori za nastanak čukljeva. Žene češće pate zbog njih, verovatno nose cipele sa visokim štiklama, gde su posebno opasne one koje imaju štikle više od 10 santimetara, kao i ona obuća sa uskim prednjim delom. To remeti normalnu statiku stopala i dovodi do preopterećenja prednjeg dela stopala i popuštanja mišićnih struktura koje su odgovorne za nastanak ovog deformiteta. Genetika je takođe faktor rizika, jer oni koji potraže pomoć lekara zbog bolnih čukljeva kažu kako su u porodici imali rođake sa ovim problemom. Oni mogu da nastanu i zbog nekih sistemskih bolesti kao i povreda. Predispoziciju za dobijanje čukljeva imaju ljudi sa takozvanim egipatskim stopalom, odnosno oni čiji je palac urođeno duži od drugih prstiju. I osobe sa spuštenim stopalima i ravnim tabanima su takođe kandidati za dobijanje čukljeva. Zato decu treba pustiti da hodaju bosa kod kuće, ali je važno da im kupe kvalitetne patofne dok borave u vrtiću – ističe dr Starčević.

Interesantno je da problem sa čukljevima nije zabeležen u nekim populacijama gde se obuća, posebno evropska, nije koristila. U Japanu su se do sedamdesetih godina prošlog veka, dok su ljudi nosili tradicionalnu obuću ili japanke, čukljevi minimalno pojavljivali.

Kada treba otići kod lekara? Dr Starčević napominje da je važno da osoba najpre primeti krivljenje palca, a zatim i da obrati pažnju da li postoji otok ili zapaljenje, kao i da li se na tom mestu javlja bol. Čukalj može da dovede i do razvoja drugih deformiteta na prstima. Tako, na primer, nastaju takozvani kandžasti prsti koji su savijeni. U zapuštenim slučajevima deformiteti su toliko veliki da pacijent ne može da nosi nikakvu obuću, čak ni široku.

– Čukljevi se leče operacijom, kako bi pacijent mogao da se „otarasi” bolova i nosi normalnu obuću. Postoji više od sto operativnih tehnika i njihovih varijacija koji se mogu primeniti. One se rade u opštoj ili takozvanoj blok regionalnoj anesteziji. Intervencije uglavnom traju od 15 minuta do pola sata. Postoje metode u kojima se samo „skidaju” određene strukture mekog tkiva oko zgloba kao i metode koje se rade na kostima, što zavisi od tipa deformiteta. Jednom metodom se obavlja hirurški prelom kostiju palca uz pomoć određenih instrumenata i nakon toga se kost fiksira zavrtnjima, žicama, iglama... Kost obično zaraste za pet do šest nedelja. U tom periodu pacijent ne bi smeo da se oslanja na prednji deo stopala. Može istovremeno da se radi operacija oba čuklja, iako to dosta osobi otežava hod u postoperativnom toku – ističe dr Starčević dodajući da je prednji deo stopala veoma delikatan deo našeg organizma koji preuzima na sebe „nošenje” tereta.

Pre operacije je potrebno da osoba ode na pregled kod ortopeda i da uradi rendgenski snimak stopala gde se mere određeni uglovi između zglobova stopala. I na osnovu toga se radi planiranje koja će se vrsta operacije uraditi. Ako se sve uradi po planu, verovatno je da neće doći do povratka deformiteta. Ali treba napomenuti da postoji mogućnost „vraćanja” deformiteta.

– Čuo sam da postoje razni modaliteti neoperativnog alternativnog lečenja i masaže na koje pacijenti idu pre nego što se odluče za odlazak na operaciju. Tu je i nošenje raznih sprava za ispravljanje čukljeva, ali to ne daje željene rezultate. Zato je važno stalno govoriti o merama prevencije. One podrazumevaju smanjenje težine, korišćenje ortopedskih uložaka i nošenje obuće sa malom potpeticom i širim prednjim delom – zaključio je dr Starčević.