Зашто се Великој Британији не жури да оде из ЕУ

Последња заједничка вечера била је учтиво уздржана. Током трочасовног оброка, уз пужеве, телетину и јагоде, британски премијер Дејвид Камерон опростио се од колега европских лидера, не кријући да је „тужан” што су Острвљани на референдуму 23. јуна већином гласали за излазак Уједињеног Краљевства из бриселске фамилије.

У опраштању са Камероном, а након „правно необавезујућег референдума” на Острву, и други учесници бриселског обеда исказали су вишак емоција.

Тако је, на пример, француски председник Франсоа Оланд подсетио како су се британски и француски војници у оба светска рата у 20. веку „борили и гинули заједно”.

Туробна вечера је завршена првим преговарачким поразом несложних домаћина и потврђеним јединством става да Британија одлази.

Наиме, Дејвид Камерон је одмах после обеда у Бриселу поручио да Велика Британија не окреће леђа Европи, али да је само на Британцима и Уједињеном Краљевству да одлуче када ће покренути процес разилажења, додавши да је то тема за следећег премијера.

Тим ставом се Камерон сврстао уз главне заговорнике „брегзита”, попут Бориса Џонсона и Најџела Фаража, који су сад мишљења да се „Великој Британији не жури да оде из ЕУ”.

Са друге стране, домаћини у Бриселу исказали су пословичну неслогу – као и почесто раније у кризним ситуацијама.

Док је Доналд Туск, председник Европског савета (ЕС), сматрао да Британији треба дати „време да размисли”, Жан-Клод Јункер, председник Европске комисије (ЕК), инсистирао је да се Британији „не дозволи неограничено време”. Истовремено, у Бриселу је већ јасно да су ЕК и ЕС већ ушле у ривалско надметање око тога која је институција овлашћена да води дотичне преговоре, будући да фамозни члан 50 Лисабонског споразума то не прецизира.

Колико у суботу 25. јуна, Европски савет именовао је белгијског дипломату Дидијеа Сеувса за шефа специјалног европског тима за преговоре са Лондоном, не дајући при том објашњење по ком критеријуму је одабир извршен нити по ком основу је тај потез повучен.

Брисел ипак највише раздире дилема на коју, због сопствених правила, никако не може да утиче, а то је када ће званични Лондон и формално поднети захтев за иступање из ЕУ.

Званични Лондон и заговорници „брегзита” наговештавају да би се то могло догодити на јесен. У прогнози датума „веома компликованог развода”, амерички државни секретар Џон Кери отишао је јуче у Аспену корак даље.

„Британска одлука са референдума можда никада неће бити спроведена, Лондону се не жури”, оценио је Кери на Фестивалу идеја у Аспену.

„Лондон не жели да се утера у двогодишњи процес раздвајања (период који прописује дотични члан 50) без новог споразума о удруживању и да буде истеран из ЕУ без таквог документа”, рекао је Кери.

Иначе, члан 50 Лисабонског споразума – који је иначе срочио британски амбасадор у ЕУ Џон Кер – укључен је како би се „одагнали страхови Англосаксонаца да је ЕУ нека врста затвора, у који кад једном уђеш, више никада не можеш да изађеш”, објаснио је бивши француски председник Валери Жискар Д’Естен, који је и председавао конклави састављача „европског устава”.

Након великих трвења, у члан 50 уведена је клаузула о двогодишњем ограничењу трајања преговора о изласку, које иначе може да покрене само земља која жели да напусти заједницу. Током та 24 месеца, једном покренути преговори не могу да се прекину сем једногласном одлуком свих учесника, од којих сваки има и право вета.

„Британци никада неће предати званични захтев Бриселу за одлазак. Острво има најмудрије државно чиновништво на планети”, цитирао је Ројтерс неименованог високог званичника ЕУ.

Ако се „Британији не жури да оде из ЕУ” и ако стварно, као што сматра Џон Кери, чека да види какав споразум о придруживању са ЕУ може издејствовати, онда би развод две обале Ламанша могао стварно потрајати.

О томе сведочи и процена британског Дома лордова из 2003. године у коментару одредница будућег европског устава о могућем изласку чланице из заједнице.

„Сумњамо да ће било какав покушај повлачења из заједнице држава у стварности бити тако једноставан као што нацрт замишља”, поручили су британски лордови пре 13 година.