Културни центар на Теразијској тераси

Позивајући архитекту Бранислава Реџића и његов биро ARCVS да осмисле идејно решење за преуређење Теразијске терасе, град је послао две поруке: да не одустаје од реконструкције парка на том потезу која се показала веома захтевном, и да ће тај посао, вредан око три милиона евра, бити финансиран из престоничке касе.

У марту прошле године градски урбаниста Милутин Фолић најавио је, као део стратегије уређења Београда, обнову терасе, једног од најдрагоценијих градских јавних простора, са којег још, барем до изградње „Београда на води”, пуца поглед на сремску равницу.

Како је Фолић обавестио јавност, градски челници су одлучили да активирају Реџићево решење, додуше прилично модификовано у односу на оно од пре девет година. Тада је Реџићев тим поделио прву награду на конкурсу за Теразијску терасу са архитектама Дејаном Милановићем и Грозданом Шишовић.

Тај ауторски тандем је две године касније ангажован да изради ново идејно решење и главни пројекат тако што ће га прилагодити победничком раду, али од тога није било ништа.

Од 2007. до данас на падини на којој урбанисти скоро два века сучељавају идеје, готово ништа није урађено, а обнова која је требало да почне прошле јесени одложена је. Новац је одувек био кочница за реализацију тог пројекта.

Град је прошле године тражио донатора који ће дати око три милиона евра за обнову. У причи су, како сазнајемо, били и арапски инвеститори, али очигледно је да граду није пошло за руком да се с њима договори.

Јер, на последњој седници престоничког парламента, на којој је усвојен ребаланс буџета, обнародовано је да је град уштедео и за сређивање Теразијске терасе.

Које ће промене она претрпети?

Степенице, дуге стотинак и широке око 40 метара, благог нагиба, по средини Теразијске терасе повезаће Балканску и Улицу краљице Наталије. Предњи део каскаде биће просечен и у њему је предвиђена пјацета са рестораном и инфо-пултом.

Са тог нивоа, степеницама поплочаним гранитом силазиће се у градски културни центар на етажи испод једног дела ресторана. Будући трг и степенице заузимаће трећину постојећег парка, а две трећине биће озелењене и пошумљене, са пропланцима за одмор.

Са будуће пјацете испод великог степеништа биће пробијен коридор до Теразијског подземног пролаза.

Када уђу у подземни пролаз испред бивше Робне куће „Београд”, пролазници неће морати да изађу код Теразијске чесме, већ ће моћи да наставе испод ње све док не избију на велике степенице – трг изнад Улице краљице Наталије, где jе сада парк. Тo значи да ће подземни пролаз код хотела „Балкан” и „Москва” бити продужен испод Теразијске чесме и повезан са пјацетом и парком.

У тај простор би се поново уселиле радњице које су нестале изградњом шопинг молова, каже Бранислав Реџић.

„Рециклажа” његовог идејног решења требало би да буде завршена до половине августа. Оно ће послужити за израду главног пројекта, а у свечаној белој кошуљи Теразијска тераса би могла да осване на пролеће следеће године.

Падина за сучељавање идеја

За уређење Теразијске терасе, атрактивног јавног простора, организовано је осам конкурса. Ниједно победничко решење није реализовано осим пројекта са конкурса из 1991. године, према којем је компанија „Мали колектив” саградила стамбено-пословни комплекс у Балканској 2 и изазвала оштре полемике у јавности.

Основ свих досадашњих планова и конкурса представља концепт који је 1929. године поставио архитекта Никола Добровић. Према његовом пројекту, Теразијска тераса постала би плато са вртовима, базенима и фонтанама, оивичена двема зградама у Балканској и Призренској улици.

Најближа веза центра града са реком, према Добровићевој замисли, била би од Улице краљице Наталије до Карађорђеве.

Степениште – трг

5.000 квадратних метара површина парка

4.000 квадратних метара површина степеница

1.500 квадрата за културни центар, инфо-пулт и ресторан