Kulturni centar na Terazijskoj terasi

Pozivajući arhitektu Branislava Redžića i njegov biro ARCVS da osmisle idejno rešenje za preuređenje Terazijske terase, grad je poslao dve poruke: da ne odustaje od rekonstrukcije parka na tom potezu koja se pokazala veoma zahtevnom, i da će taj posao, vredan oko tri miliona evra, biti finansiran iz prestoničke kase.

U martu prošle godine gradski urbanista Milutin Folić najavio je, kao deo strategije uređenja Beograda, obnovu terase, jednog od najdragocenijih gradskih javnih prostora, sa kojeg još, barem do izgradnje „Beograda na vodi”, puca pogled na sremsku ravnicu.

Kako je Folić obavestio javnost, gradski čelnici su odlučili da aktiviraju Redžićevo rešenje, doduše prilično modifikovano u odnosu na ono od pre devet godina. Tada je Redžićev tim podelio prvu nagradu na konkursu za Terazijsku terasu sa arhitektama Dejanom Milanovićem i Grozdanom Šišović.

Taj autorski tandem je dve godine kasnije angažovan da izradi novo idejno rešenje i glavni projekat tako što će ga prilagoditi pobedničkom radu, ali od toga nije bilo ništa.

Od 2007. do danas na padini na kojoj urbanisti skoro dva veka sučeljavaju ideje, gotovo ništa nije urađeno, a obnova koja je trebalo da počne prošle jeseni odložena je. Novac je oduvek bio kočnica za realizaciju tog projekta.

Grad je prošle godine tražio donatora koji će dati oko tri miliona evra za obnovu. U priči su, kako saznajemo, bili i arapski investitori, ali očigledno je da gradu nije pošlo za rukom da se s njima dogovori.

Jer, na poslednjoj sednici prestoničkog parlamenta, na kojoj je usvojen rebalans budžeta, obnarodovano je da je grad uštedeo i za sređivanje Terazijske terase.

Koje će promene ona pretrpeti?

Stepenice, duge stotinak i široke oko 40 metara, blagog nagiba, po sredini Terazijske terase povezaće Balkansku i Ulicu kraljice Natalije. Prednji deo kaskade biće prosečen i u njemu je predviđena pjaceta sa restoranom i info-pultom.

Sa tog nivoa, stepenicama popločanim granitom silaziće se u gradski kulturni centar na etaži ispod jednog dela restorana. Budući trg i stepenice zauzimaće trećinu postojećeg parka, a dve trećine biće ozelenjene i pošumljene, sa proplancima za odmor.

Sa buduće pjacete ispod velikog stepeništa biće probijen koridor do Terazijskog podzemnog prolaza.

Kada uđu u podzemni prolaz ispred bivše Robne kuće „Beograd”, prolaznici neće morati da izađu kod Terazijske česme, već će moći da nastave ispod nje sve dok ne izbiju na velike stepenice – trg iznad Ulice kraljice Natalije, gde je sada park. To znači da će podzemni prolaz kod hotela „Balkan” i „Moskva” biti produžen ispod Terazijske česme i povezan sa pjacetom i parkom.

U taj prostor bi se ponovo uselile radnjice koje su nestale izgradnjom šoping molova, kaže Branislav Redžić.

„Reciklaža” njegovog idejnog rešenja trebalo bi da bude završena do polovine avgusta. Ono će poslužiti za izradu glavnog projekta, a u svečanoj beloj košulji Terazijska terasa bi mogla da osvane na proleće sledeće godine.

Padina za sučeljavanje ideja

Za uređenje Terazijske terase, atraktivnog javnog prostora, organizovano je osam konkursa. Nijedno pobedničko rešenje nije realizovano osim projekta sa konkursa iz 1991. godine, prema kojem je kompanija „Mali kolektiv” sagradila stambeno-poslovni kompleks u Balkanskoj 2 i izazvala oštre polemike u javnosti.

Osnov svih dosadašnjih planova i konkursa predstavlja koncept koji je 1929. godine postavio arhitekta Nikola Dobrović. Prema njegovom projektu, Terazijska terasa postala bi plato sa vrtovima, bazenima i fontanama, oivičena dvema zgradama u Balkanskoj i Prizrenskoj ulici.

Najbliža veza centra grada sa rekom, prema Dobrovićevoj zamisli, bila bi od Ulice kraljice Natalije do Karađorđeve.

Stepenište – trg

5.000 kvadratnih metara površina parka

4.000 kvadratnih metara površina stepenica

1.500 kvadrata za kulturni centar, info-pult i restoran