Европа може да казни смедеревску челичану

Ако се утврди да је Србија челик из Смедерева продавала по нижим ценама од тржишних, Европска комисија (ЕК) може да изрекне новчану казну предузећу које је робу продавало испод цене. У овом случају то је „Железара Смедерево”, предузеће против кога је ЕК, после жалбе „Еурофера” – европског удружења произвођача челика покренуло антидампинг процедуру. Поступак се води против четири земље: Србије, Украјине, Русије и Бразила.

Од Министарства привреде ни јуче нисмо добили одговор шта ће конкретно предузети поводом овог веома важног процеса, који је ЕК покренула.

Како каже Слободан Зечевић, сарадник Института за европске студије и стручњак за право ЕУ, казне које Брисел разрезује за дампинг и кршење конкуренције су драконске.

– ЕК то ради како би дестимулисала такво понашање – истиче Зечевић.

Због злоупотребе доминантног тржишта ЕК је америчком „Интелу” одредила казну од 1,06 милијарди евра.

Компанија је кажњена, јер је покушавала с тржишта да истисне свог јединог озбиљног конкурента – АМД. Ова америчка фирма је одобравала попусте произвођачима рачунара да купују њене процесоре и тиме реметила конкуренцију на тржишту.

У конкретном случају „Железара Смедерево” се сумњичи да је у другој половини 2015. и првој половини 2016. године челик продавала испод цене коштања. У то време челичаном је управљао „ХПК инжењеринг” на челу са Петером Камарашом. У изјави за „Политику” Камараш је категорички одбацио тврдње „Еурофера” да је челик из железаре продавао испод цене.

Оно што је истовремено забрињавајућа чињеница, али и олакшавајућа околност за нас је што у два званична документа пише да је продаје челика испод цене било. И то 2014. године.

То пише у извештају ревизорске куће КПМГ, који је јавно објављен уз уговор о продаји имовине српске челичане кинеском „Хестилу”. И у напоменама уз финансијски извештај за 2014. годину које су доступне на сајту Агенције за привредне регистре, наводи се да је „нестабилност на светском тржишту челика током 2014. године, довела до тога да се продајне цене готових производа и недовршене производње крећу испод стварних цена коштања”. Питање је да ли је ова пракса настављена и 2015. године, као и да ли је срећна околност за нас то што период истраге не обухвата 2014. годину.

Слободан Зечевић са Института за европске студије претпоставља да је „Еурофер” за своје тврдње морао да достави доказе администрацији у Бриселу.

– ЕК сада може да казни „Железару Смедерево” која је продавала челик по дампинг ценама. Бојим се да то може да буде узрок сукоба између новог власника, кинеског „Хестила” и државе. Постоји опасност да „Хестил” рачун испостави држави, односно пореским обвезницима, са образложењем да у то време нису били присутни у компанији – каже Зечевић.

Како каже, такве истраге трају неколико месеци. Без обзира на то што Србија није чланица ЕУ, она је потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању прихватила европска правила игре по којима конкуренција на тржишту мора да се поштује, каже Зечевић. Протокол 5. овог споразума односи се директно на челичну индустрију, а по њему је државна помоћ компанијама из ове области забрањена. Заправо дозвољава се само на одређено време и то ако постоје гаранције да ће фирма после тога стати на здраве ноге. Србија је то право користила све до 1. фебруара 2015. године. Државни званичници сада морају да докажу да је помоћ коју је челичана до тада примила двоструко мања од будућих „Хестилових” инвестиција. И по том основу ЕК може да казни кинеску компанију ако се испостави да је Србија преплатила износ државне помоћи.

Слободан Зечевић подсећа да је Европска унија и настала као заједница произвођача угља и челика. На питање како то да „Еуроферу” није сметала конкуренција из Србије кад је челичана била државна, а смета им сада када је железара кинеска, наш саговорник одговара да је то политичко, а не само економско питање.

Тајна се крије у томе да јефтин челик из Кине гуши европске челичане и да људи широм Европе остају без посла. Највећа жртва је британски „Тата стил” у коме је под знаком питања 15.000 радних места. Само у току прошле године у Британији је 5.000 радника из челичне индустрије остало без посла.

Милојко Арсић, професор Економског факултета, каже да је наша позиција сада незавидна због неколико разлога.

– Кинези су у Смедерево дошли да би челик извозили у Европу. Нису сигурно дошли да би га продавали у Србији. Европа, са друге стране, тражи од нас гаранције да јефтин кинески челик неће стизати преко Смедерева – каже Арсић и додаје да ће проблема на релацији Београд–Брисел тек бити.

„Многи су мислили да је посао завршен потписивањем уговора”, каже Арсић. А уствари, Брисел није имао механизме да то спречи. Европа ће тек сада пажљиво пратити шта се дешава у Смедереву, закључује Арсић.

Горан Николић, сарадник Института за европске студије, каже да „Еурофер” овако покушава да пошаље поруку новом власнику, то јест Кинезима.

– То што они сада раде је политичка прича. Зашто им никад досад није сметала конкуренција? Познато је да је крајем деведесетих челик из „Сартида” продаван толико јефтино немачким челичанама да су они имали интереса да га претапају. До те мере је био испод цене – указује Николић.