Еуро(не)фер

Европски произвођачи челика нису имали проблема са конкуренцијом из Србије док је Железара била у државном власништву. Чим су стигли Кинези, „Еурофер” се пожалио Европској комисији (ЕК) да смо челик извозили испод цене.

Нема ова истрага много везе са нама, већ са чињеницом да су Кинези ставили ногу у врата Европе. Ко још може да поверује да Смедерево, које је у најбоље време производило два милиона тона челика годишње, озбиљно угрожава конкуренцију из ЕУ, чија је годишња производња чак 100 пута већа?

Зашто се Европа није плашила српске, али се и те како плаши кинеске челичане? Превелика понуда јефтиног кинеског челика угасила је на хиљаде радних места широм Европе. Након повлачења индијског власника, драма у британском „Тата стилу” још није окончана.

Под знаком питања је 15.000 радних места. Претходно је током прошле године у британској индустрији челика подељено више од 4.000 отказа. Шпанска „Селса група” већ седам година бележи губитке.

Заједнички узрок свих њихових невоља је Кина, која у игри великих бројки – добија. Цео свет укупно годишње произведе 1,6 милијарди тона челика. Половина те количине лије се у Кини, чији извоз је у последњих неколико година удвостручен. Проблеми челичана широм Европе расли су паралелно са растом кинеског извоза.

Уочи 18. априла, спекулисало се да ли ћемо добити зелено светло за потписивање уговора са „Хестилом”. „Политика” је тада писала да формално не постоји начин да ЕУ спречи потписивање уговора између две компаније које, притом, нису чланице ЕУ и да ће надзор из Брисела почети тек кад Кинези дођу.

Формално, Брисел има механизме да „Хестилу” у Србији отежа посао и то тако што ће проверавати да ли се преко Смедерева у Европу извози јефтин кинески челик, као и да ли је државна помоћ коју је српска челичана добијала у складу са Споразумом о стабилизацији и придруживању.

Покретањем истраге о дампингу, Брисел је практично поручио Београду да ће користити све формалне механизме да одмогне Кинезима у Смедереву не би ли помогао сопственој челичној индустрији.

Питање је само да ли ће Брисел бити исто тако принципијелан ако „Хестил” преузме „Тата стил”? Јер, у овом случају, како смо видели, за нас и Британију нису важили исти аршини. Ана Соубри, државна секретарка за бизнис, признала је да је индиректне државне помоћи „Тата стилу” било и да им је влада изашла у сусрет и када је реч о цени струје и дампинг тарифама.

 И како да за осам година ЕК, коју сада интересује и индиректна државна помоћ Железари, никад јавно није поставило питање колико пара је из српског буџета добио „Фијат”? И по којим дампинг условима је за ову европску компанију од Крагујевца направљен порески рај?