Проза Зорана Ћирића у Чешкој

Издавачка кућа „Руна” из Прага објавила је избор из прича Зорана Ћирића „Тајна несталих ренџера”. Састављач избора и преводилац Јан Долежал објаснио је зашто се још једном одлучио за прозу нишког писца: „Приповетке Зорана Ћирића представљају, по мом мишљењу, један од врхова јужнословенских књижевности краја 20. и почетка 21. века.

Врло су духовите, напете, циничне и лирске у исти мах, жестоке и меланхоличне. Управо ова шарена лепеза расположења, вешто поигравање са жанровским моделима прозе, као и синтеза рокенрол естетике и традиционалне, привидно стихијске, а у суштини врло промишљене нарације стварају посве самосвојни стил, по којем се Ћирић препознаје.

И још једна битна одлика краси одабране Ћирићеве приповетке: не болују од вишка речи, све је у њима на свом месту.”

Долежал је приче бирао по месту збивања – „нишвилској средини”, због тога што, како је рекао, Нишвил представља заштитни знак Ћирићеве прозе. „Међутим, иако све приче имају незанемарив и симпатичан локални шмек, довољно су универзалне да би се њихове радње могле одигравати у Острави, Лавову или Дрездену.

И у Чешкој је почетком деведесетих, `букнуло предузетништво`, бујало је подземље и корупција, клубове и дискотеке су преплавиле разне врсте дроге и нове музике, тако да не сумњам да ће чешки читаоци моћи лако да прихвате нишвилске (анти)јунаке”, додаје Јан Долежал.

Кад је пре четири године „Руна” објавила Ћирићево најпознатије прозно остварење, роман „Хобо”, уследиле су врло позитивне критике. Књижевница Јана Семелкова роман је окарактерисала као „прави трилер са свим неопходним састојцима попут дроге, секса, коцке, сумњивих дилова, сировости и конспирације, који строго одговара мафијашкој књижевности, какву познајемо од америчких и италијанских аутора”.