Деца здравија од псећег пољупца

Деца која сисају палац и грицкају нокте, излуђују родитеље због два страха: први је шта ће рећи околина што деци нису искоренили ове две ружне навике, а друга, озбиљнија, бојазан је колико ће разних микроба на тај начин унети у организам. Панику повећавају и педијатри који се у „борбу против палца” укључују са образложењем да та навика лоше утиче на говор и правилан развој зуба.

Најновија студија научника са Новог Зеланда, која је недавно објављена у престижном међународном стручном часопису „Педијатрија”, међутим, наводи како ове навике могу бити чак добре за поједине сегменте здравља. Истраживачки тим који је предводила др Стефани Линч „претресао” је здравствене картоне 1.037 особа рођених 1972. и 1973. године које су у детињству грицкале нокте или сисале палац, што је забележено у њиховим здравственим досијеима. Тим људима рађени су тестови кожних проба на алергене, први пут када су имали 13, а други пут 32 године. Показало се да некадашња деца са поменутим лошим навикама немају алергију на кућну прашину, гриње, длаке животиња, полене... Осим тога, ређе пате од такозваних атописких болести – екцема, алергије и астме.

Ова студија подупире такозвану хигијенску хипотезу, формулисану 1989. године, о узрочно-последичној вези између претеривања у хигијенским навикама и појава болести које су у тесној вези са имунолошким системом. Заговорници ове теорије која никада до краја није потврђена верују да деца коју су родитељи чували под „хигијенским стакленим звоном” већ у раној младости не могу да се изборе са алергијама и другим болестима везаним за имунолошки систем.

Роберт Хенкокс, један од аутора новозеландске студије, признаје да је хигијенска хипотеза контроверзна, али верује да су закључци њиховог истраживања још један комадић у мозаику доказа да би ова хипотеза могла бити истинита.

Проф. др Бранимир Несторовић, начелник Одељења за алергологију и пулмологију Универзитетске дечје клинике у Београду, у нашој медицинској школи важи за ватреног заговорника хигијенске хипотезе.

– Дуже од 20 година објашњавам да децу не треба пречесто купати, нарочито не антибактеријским сапунима. Верујем да деци треба и мало прљавштине да би била здравија. Наравно, то никако не значи да треба дозволити да деца буду прљава, али их не треба купати неколико пута на дан и претеривати у стерилисању сваког предмета који малишани узму у руке – каже за „Политику” др Несторовић.

Овај алерголог подсећа на немачку студију објављену такође у часопису „Педијатар” пре неколико година, према којој су деца у домаћинствима која су имала пса – била здравија, између осталог и због „псећих пољубаца”: деца коју су кучићи лизали по образима имају много мање алергија него њихови вршњаци којима се кућни љубимац није умиљавао на тај начин. Др Несторовић објашњава да је то зато што у пљувачки паса живе и микроорганизми који делују као пробиотици.

Наш саговорник међутим наглашава како прихватање хигијенске хипотезе никако не може да искључи редовно прање руку пре и после јела, као и након употребе тоалета.

– Оно што хоћу да поручим родитељима јесте то да не мора свака јабука да се опере: може се понекада појести и она тек убрана са гране, чак и ако је прскана, као што не мора да се баци сваки комад хране који је пао на под. Припрема хране за децу у строго стерилним условима није гарант здравља. Напротив, управо се велики број деце са алергијама, екцемима, астмом, и касније одраслих особа са улцерозним колитисом и Кроновом болешћу доводе у везу са претераном хигијеном у раном детињству – каже др Несторовић подсећајући да је човеков имунолошки систем кроз еволуцију „оспособљен” да се избори са паразитима и бактеријама.

Др Несторовић признаје да никада у амбуланти није грдио децу код које је приметио изгризене нокте и заноктице или палац у устима, нити држао придике родитељима. Он каже да нема разлога за страх и забринутост, јер ће та навика проћи кад-тад.