Болести које прате друштвене мреже

Дефиниција зависности од интернета у тесној је вези с дефиницијом зависности од психоактивних супстанци. Наиме, симптоми који прате зависност од дроге и интернета веома су слични. Установљено је да зависници од интернета проводе више времена на интернету како би постигли исти жељени резултат за који им је пре развијања зависности био потребан краћи временски период. Зависници од интернета често су раздражљиви када не проводе време на интернету или када неко покуша да их осујети у томе. Зависници настављају да проводе изузетно много времена на интернету, без обзира на последице којима су због тога изложени. Долази и до погоршања њиховог здравља, прекида личних – љубавних или пријатељских веза и контаката ван друштвених мрежа, финансијских проблема, а у земљама ЕУ и САД неретко се суочавају и са правним последицама.

Најпосећенија друштвена мрежа на свету је ,,Фејсбук”. Корпорација „Фејсбук” објавила је у марту 2016. да се на ту мрежу свакодневно пријави 1,09 милијарди корисника, најчешће узраста од 25 до 34 године. У Србији је прошле године, према неким проценама, било 3,6 милиона корисника. Поред ,,Фејсбука”, најпосећеније друштвене мреже су ,,Јутјуб”, ,,Инстаграм” и ,,Твитер”.

Према истраживању професорке социјалне медицине са Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду, Ержебет Ач Николић, на узорку од 153 ученика основних и 400 ученика средњих школа, испитаници су најчешће користили ,,Фејсбук” и ,,Јутјуб”, а код сваког петог адолесцента утврђена је зависност од интернета.

Приступачност интернета је у непрестаном порасту, па исто тако брзо расте и зависност од овог начина комуницирања. Међутим, за разлику од приступа лечењу зависности од психоактивних супстанци, у дијагностичком и статистичком приручнику за менталне поремећаје америчке психијатријске асоцијације, као третман се наводи само суздржавање.

Поред болести зависности, друштвене мреже, а нарочито ,,Фејсбук”, данас су постале и платформа за испољавање нарцизма. Наиме, путем свог профила корисници стварају личну виртуелну реалност самопромоцијом, уз тенденцију стварања улепшане слике о себи. Професор психологије В. Кит Кембел, са универзитета у Џорџији, сматра да се суштина испољавања нарцизма на ,,Фејсбуку” најјасније дефинише обрасцем: ,,Није циљ показати колико сам важан, леп и паметан, већ колико сам већи, бољи и лепши у односу на тебе.”

Већина корисника нема општекорисне циљеве на уму када приступа друштвеним мрежама, па се поставља питање да ли људи заиста користе друштвене мреже или мреже користе људе.

Корисник ствара жељени профил своје личности на друштвеној мрежи, који често нема много везе с његовом реалном животном ситуацијом. Корисник презентује умишљено ,,ја” на друштвеним мрежама, у виду статуса о дневним активностима и фотографијама, а његови пријатељи ,,лајковима” и коментарима ,,опуномоћују” његову фиктивну изузетност. На тај начин пружа се могућност испољавања нарцизма из рачунарске фотеље у сопственом дому. Из тог разлога се на претходно постављено питање не може дати егзактан одговор, јер код великог броја корисника ,,Фејсбук” је у директној вези са самодовољношћу.

,,Фејсбук” платформа, најпогоднија за испољавање нарцистичког понашања, може се довести у везу и са самим његовим оснивачем Марком Закербергом, кога прате две контрастне анегдоте у вези с настанком ове друштвене мреже. Једна прича говори о томе како је Закерберг хтео да повеже све студенте Харварда да би им саопштио да га је оставила девојка, што га, посматрано с аспекта нарцистичког понашања, доводи у везу с процесом самоотуђења јер постоји потреба да се личност изложи јавности. Друга прича, која је такође у корелацији с нарцизмом, показује користољубиви карактер особе која је идеју о ,,Фејсбуку” једноставно украла од својих колега са Харварда.

Према истраживању професорке клиничке психологије Весне Гојковић, са Факултета за правне и пословне студије Универзитета у Новом Саду, ,,Фејсбук” профил повећава самопоуздање корисника. Гојковићева сматра да особе склоније коришћењу ,,Фејсбука” имају израженији нарцизам као црту личности. Као и да постоји статистички значајна повезаност између самодовољности и сујете као компонената нарцизма и преференције ка коришћењу ,,Фејсбука”.

,,Постоји статистички значајна корелација између броја фотографија које испитаници имају на ,,Фејсбуку” и супериорности као димензије нарцизма, истиче професорка Гојковић.

На основу свега може се закључити да се особе којима је ,,Фејсбук” у позитивној корелацији са самодовољношћу као димензијом нарцизма могу осећати сасвим добро на тој друштвеној мрежи, иако су заправо изопштене из реалног социјалног окружења, тј. друштва са којим су проводиле време уживо, ван интернета.

Студент криминалистике