Bolesti koje prate društvene mreže

Definicija zavisnosti od interneta u tesnoj je vezi s definicijom zavisnosti od psihoaktivnih supstanci. Naime, simptomi koji prate zavisnost od droge i interneta veoma su slični. Ustanovljeno je da zavisnici od interneta provode više vremena na internetu kako bi postigli isti željeni rezultat za koji im je pre razvijanja zavisnosti bio potreban kraći vremenski period. Zavisnici od interneta često su razdražljivi kada ne provode vreme na internetu ili kada neko pokuša da ih osujeti u tome. Zavisnici nastavljaju da provode izuzetno mnogo vremena na internetu, bez obzira na posledice kojima su zbog toga izloženi. Dolazi i do pogoršanja njihovog zdravlja, prekida ličnih – ljubavnih ili prijateljskih veza i kontakata van društvenih mreža, finansijskih problema, a u zemljama EU i SAD neretko se suočavaju i sa pravnim posledicama.

Najposećenija društvena mreža na svetu je ,,Fejsbuk”. Korporacija „Fejsbuk” objavila je u martu 2016. da se na tu mrežu svakodnevno prijavi 1,09 milijardi korisnika, najčešće uzrasta od 25 do 34 godine. U Srbiji je prošle godine, prema nekim procenama, bilo 3,6 miliona korisnika. Pored ,,Fejsbuka”, najposećenije društvene mreže su ,,Jutjub”, ,,Instagram” i ,,Tviter”.

Prema istraživanju profesorke socijalne medicine sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Eržebet Ač Nikolić, na uzorku od 153 učenika osnovnih i 400 učenika srednjih škola, ispitanici su najčešće koristili ,,Fejsbuk” i ,,Jutjub”, a kod svakog petog adolescenta utvrđena je zavisnost od interneta.

Pristupačnost interneta je u neprestanom porastu, pa isto tako brzo raste i zavisnost od ovog načina komuniciranja. Međutim, za razliku od pristupa lečenju zavisnosti od psihoaktivnih supstanci, u dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje američke psihijatrijske asocijacije, kao tretman se navodi samo suzdržavanje.

Pored bolesti zavisnosti, društvene mreže, a naročito ,,Fejsbuk”, danas su postale i platforma za ispoljavanje narcizma. Naime, putem svog profila korisnici stvaraju ličnu virtuelnu realnost samopromocijom, uz tendenciju stvaranja ulepšane slike o sebi. Profesor psihologije V. Kit Kembel, sa univerziteta u Džordžiji, smatra da se suština ispoljavanja narcizma na ,,Fejsbuku” najjasnije definiše obrascem: ,,Nije cilj pokazati koliko sam važan, lep i pametan, već koliko sam veći, bolji i lepši u odnosu na tebe.”

Većina korisnika nema opštekorisne ciljeve na umu kada pristupa društvenim mrežama, pa se postavlja pitanje da li ljudi zaista koriste društvene mreže ili mreže koriste ljude.

Korisnik stvara željeni profil svoje ličnosti na društvenoj mreži, koji često nema mnogo veze s njegovom realnom životnom situacijom. Korisnik prezentuje umišljeno ,,ja” na društvenim mrežama, u vidu statusa o dnevnim aktivnostima i fotografijama, a njegovi prijatelji ,,lajkovima” i komentarima ,,opunomoćuju” njegovu fiktivnu izuzetnost. Na taj način pruža se mogućnost ispoljavanja narcizma iz računarske fotelje u sopstvenom domu. Iz tog razloga se na prethodno postavljeno pitanje ne može dati egzaktan odgovor, jer kod velikog broja korisnika ,,Fejsbuk” je u direktnoj vezi sa samodovoljnošću.

,,Fejsbuk” platforma, najpogodnija za ispoljavanje narcističkog ponašanja, može se dovesti u vezu i sa samim njegovim osnivačem Markom Zakerbergom, koga prate dve kontrastne anegdote u vezi s nastankom ove društvene mreže. Jedna priča govori o tome kako je Zakerberg hteo da poveže sve studente Harvarda da bi im saopštio da ga je ostavila devojka, što ga, posmatrano s aspekta narcističkog ponašanja, dovodi u vezu s procesom samootuđenja jer postoji potreba da se ličnost izloži javnosti. Druga priča, koja je takođe u korelaciji s narcizmom, pokazuje koristoljubivi karakter osobe koja je ideju o ,,Fejsbuku” jednostavno ukrala od svojih kolega sa Harvarda.

Prema istraživanju profesorke kliničke psihologije Vesne Gojković, sa Fakulteta za pravne i poslovne studije Univerziteta u Novom Sadu, ,,Fejsbuk” profil povećava samopouzdanje korisnika. Gojkovićeva smatra da osobe sklonije korišćenju ,,Fejsbuka” imaju izraženiji narcizam kao crtu ličnosti. Kao i da postoji statistički značajna povezanost između samodovoljnosti i sujete kao komponenata narcizma i preferencije ka korišćenju ,,Fejsbuka”.

,,Postoji statistički značajna korelacija između broja fotografija koje ispitanici imaju na ,,Fejsbuku” i superiornosti kao dimenzije narcizma, ističe profesorka Gojković.

Na osnovu svega može se zaključiti da se osobe kojima je ,,Fejsbuk” u pozitivnoj korelaciji sa samodovoljnošću kao dimenzijom narcizma mogu osećati sasvim dobro na toj društvenoj mreži, iako su zapravo izopštene iz realnog socijalnog okruženja, tj. društva sa kojim su provodile vreme uživo, van interneta.

Student kriminalistike