Када је право време за истину

Тренутак у коме Београду буде постављен услов да призна независност Косова зарад уласка у Европску унију биће, највероватније, тренутак у коме ће Брисел остати без иједног релевантног саговорника у Србији. Наиме, ако је судити према изјавама функционера ДС-а и ДСС-а, каква год коалиција после предстојећих избора буде говорила у име Београда, ЕУ неће добити одговор који изгледа прижељкује.

Ни ДС, ни ДСС (а свакако ни најјача партија у последња два скупштинска сазива СРС), како тврде, неће пристати на улазак Србије у ЕУ уколико формални услов за то буде признавање независности Косова. Иако се за сада о овом услову у Бриселу говори само „у пола гласа”, неки потези ЕУ, као што је слање мисије Еулекс добар су показатељ у ком правцу усмеравају своју политику према Србији.

Оно чему европска заједница тежи може се назрети и из порука које су пре два дана стигле са састанка Савета министара.

Србији је са овог места поручено (од стране европских чланица Контакт групе Велике Британије, Француске, Немачке, Италије) да би српско оспоравање Еулекса (чији легалитет оспоравају све чланице, сада већ техничке владе Србије) „могло угрозити европске интеграције Србије”. Интеграција Србије у ЕУ са Косовом „није реална”, био је експлицитан државни секретар у немачком Министарству иностраних послова Гернот Ерлер.

Али чињеница да се Брисел није званично одредио према овом питању генератор је неспоразума у српској политичкој елити.

Наиме, док ДСС конкретан одговор на питање – које границе Србије признаје ЕУ – покушава да изнуди пре евентуалног потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању, ДС прибегава другачијој тактици.

За разлику од Коштунице, Тадић настоји да тренутак истине одложи што је дуже могуће.

Иако ни председник ни премијер не би дали Косово за чланство у ЕУ, Коштуница не намерава да направи ни један корак даље ка ЕУ а да се претходно не рашчисти да ли у Европу иде Србија са Косовом или без њега. 

С друге стране, Тадић сматра да се одговор на ово питање налази у српском Уставу и међународном праву и да и ЕУ као савез 27 појединачних држава не може да се одређује према оваквом питању.

Тадић тврди да Србија неће ући у ЕУ без Косова, али одмах потом запада у контрадикторност, јер говори о потреби да Србија уђе у Унију како би, између осталог, успешније бранила Косово. 

План да Србија уђе у ЕУ и да се одатле бори за целовитост земље, у најмању руку је нереалан, сматра и магистар правних наука Владимир Тодорић, асистент на Факултету економије, финансија и администрације у Београду.

„Не верујем да ће политика која гласи да уђемо прво у Европу па да забранимо улазак Косова бити подржана од чланица ЕУ које су већ признале Косово. Можда ДС мисли да ми напредујемо брже од Косова па да на тај начин њих блокирамо. Судећи по садашњим намерама већине чланица ЕУ и Европске комисије то није реално”, каже Тодорић.

Наш саговорник сматра да је политика ДС-а и ДСС-а о Косову иста, али да се разликују у томе што ДС мисли да ћемо бржим напредовањем ка ЕУ постићи више на Косову, а ДСС да ће се више постићи успоравањем тог процеса.

„Питања Косова и уласка у ЕУ су повезана. Не бих саветовао ни једној политичкој партији у Србији да се превише ослања на потписивање ССП-а уколико се нешто битно не промени у односу према Еулекс мисији на Косову и хашком питању. Немогуће је да ће земље, које су прихватиле независност Косова и послале своје људе у Еулекс мисију ратификовати и спровести ССП са Србијом, а да није успостављена никаква формална веза Еулекса са Србијом. Али, не верујем да ће се везе успоставити до ових избора”, каже Тодорић.

Овај правник, упућен у ток преговора о ССП-у, сматра да је, пре потписивања тог споразума, неопходно разјаснити са којим границама ЕУ прихвата Србију, али и дефинисати реалан циљ Србије на Косову који је, истиче, за сада тајна.  

На питање које је Бриселу упутио Коштуница, међутим, не мора, а највероватније и неће бити одговорено пре избора, јер тако нешто, сматра Тодорић, није у интересу странака, иако јесте у интересу грађана.

А интерес грађана је, сасвим сигурно, да им се пре гласања за једну од понуђених опција на следећим изборима, јасно и гласно каже шта је алтернатива сваке од њих. Наиме, грађани би требало да буду почашћени одговором на питање шта нуде они који тврде да Европа нема алтернативу, а шта они који то исто тврде за одбрану Косова.

Тврдећи да ДС неће пристати на чланство Србије у ЕУ ако услов за то буде признање Косова, Нада Колунџија, шеф демократа у досадашњем скупштинском сазиву, сматра да ми свакако треба да убрзавамо европске интеграције док год нас сама Европа не заустави ултиматумом Косово или ЕУ. „Путем европских интеграција треба ићи све док се статус Косова дефинише на основу Резолуције 1244”, каже она.

ДС, према њеним речима, не види ништа спорно у потписивању парафираног ССП-а у коме се помиње Резолуција 1244, иако су после тога неке чланице ЕУ признале независност Косова, а Брисел послао Еулекс на Косово.

Уколико нам, међутим, у једном тренутку и буде постављен услов да признамо Косово, ДС, објашњава Колунџија, налази смисао у томе да време неће бити изгубљено.

„Србија ће до тада прећи велики пут, економски ојачати, стабилизовати се, повезати се са европским земљама, изградити демократско друштво, демократске институције... Биће економски и политички јача и стабилнија и тада је њена перспектива много боља него сада”, каже Колунџија за „Политику”.

Друга страна, очигледно сигурна у то да ће ултиматум Брисела стићи кад-тад, не види смисао у томе да наставља досадашњим путем евроинтеграција, ако већ сад зна како се тај пут завршава.

„Ако је услов за улазак у ЕУ независност Косова, онда, што се тиче нас из ДСС-а, нећемо да идемо у такву заједницу која подржава тероризам и сепаратизам”, каже Борко Илић, потпредседник Коштуничине странке.

„Народњаци” као алтернативу грађанима нуде сарадњу са државама које поштују овакав став Србије. „Све у животу има алтернативу, па тако и ЕУ. Постоји свет и ван ЕУ и алтернатива је да се сарађује са онима који подржавају целовитост и демократију у Србији”, сматра Илић.

Међутим, Илић још нема одговор на питање како ћемо сарађивати са земљама које су признале или ће признати Косово а са којима је Србија већ склопила одређене економске и политичке аранжмане. Тешко да одговор „о том-потом”, грађанима може да буде гаранција сигурности.

Тим пре, што трговинска размена са земљама ЕУ већ износи 60 одсто укупне размене.

Наш саговорник, међутим, тврди да ова политичка опција ипак неће правити препреке приватном капиталу и фирмама из ЕУ, али ће, додаје, ипак „добродошлицу у Србији имати много више они који подржавају интересе државе Србије”.

„Стране фирме не занима ко је на власти, већ да послују у држави у којој владају ред и закон и у којој ће моћи да буду сигурни за свој посао”, сматра Илић.

Могло би се рећи да исте интересе имају и грађани Србије, али да за разлику од страних инвеститора имају на располагању само два месеца да одлуче која опција је ближа испуњењу ових услова.

Д. Матовић - Б. Баковић

-----------------------------------------------------------

Сад Тадић оштри пенкало

Уколико Европска унија Србији заиста до краја априла понуди споразум о стабилизацији и придруживању, неће га потписати Божидар Ђелић, вицепремијер. Пенкало за Брисел сада оштри председник Борис Тадић. Како је јуче новинарима истакао Божидар Ђелић, вицепремијер, по Бечкој конвенцији, председник има ингеренције то да уради.

- При томе не желим да спекулишем да ли ће те понуде бити, јер се не бавим спекулацијама - објаснио је потпредседник владе коментаришући прогнозе појединих медија да ће се то догодити 28. априла.

На питање новинара да ли овај споразум касније може да се поништи, вицепремијер је објаснио да је то могуће уколико га Народна скупштина не ратификује.

- Али, уверен сам да ће 11. маја наша земља изабрати већину у влади која ће после тога обезбедити ратификацију тог споразума у парламенту.

А. Н.