Понедељак, 08.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Стечај за Матарушку и Богутовачку бању

Министарство привреде предложило покретање стечајног поступка за лечилишта у две бање надомак Краљева, које су деценијама биле окосница туризма у овом крају
Стечај за Матарушку и Богутовачку бању
Празан и запуштен хотел „Термал” у Матарушкој Бањи (Фото М. Дугалић)

Краљево – Крајем овог месеца, тачније 27. јула, у Привредном суду у Краљеву ће се одржати расправа и највероватније ће бити покренут стечајни поступак за лечилиште Матарушка и Богутовачка бања. То је једно привредно друштво које је „покривало” све здравствене и туристичке активности у обе бање, али је одавно у тешкоћама и у непрестаној блокади од почетка 2013. године. Стога су се стекли услови да Министарство привреде суду предложи покретање стечаја, а у прилог томе ишла је и чињеница да је петнаестак пута покушавана приватизација бањске имовине, али безуспешно. Та продаја вероватно ће бити лакша из стечајног статуса, јер ће бити и промена у понуди. Према досадашњим критеријумима за продају, будући купац морао је да поседује хотел са четири звездице и годишњи промет у туризму од око три милиона евра. Према почетној цени, капитал лечилишта нуђен је за 135 милиона динара, уз обавезу улагања од око два милиона евра. Купац би добио у власништво два хотела, четири виле и објекте лечилишта у Матарушкој и Богутовачкој Бањи. Будући власник имао би и право коришћења лековитих вода и паркова површине од око 12 хектара.

Све то из стечаја биће јефтиније, будућег власника неће много оптерећивати ни дугови који су највећи према држави и радницима. Истина, бивши радници, њих 89 траже исплату заосталих плата од октобра 2012. до јула 2015. године, а колико ће новца за намирење тих дугова евентуално бити, нико за сада не зна.

Иначе, у овим бањама сада нема запослених, а ни гостију. Матарушка и Богутовачка бања су пусте и запуштене, бањски паркови су зарасли у траву, стазе закрчене грањем, препуни су контејнери отпада који развлаче пси и мачке, хотели и виле су празни, па се кроз прозорска стакла види неред и запуштеност. Ноћу је расвета угашена, па све делује и застрашујуће.

То нико није могао ни да поверује чак је, примера ради, само пре три године локална власт издвојила новац за елаборат, па је уредбом Владе Србије Матарушка Бања, рецимо, добила статус бањског места сходно Закону о бањама из 1993. године. Према том елаборату, који је урадила београдска фирма ЦТД3, дефинисано је да се бања простире на 1.369 хектара, од чега је 12 хектара парка. У том документу се напомиње да је њена термоминерална вода јаке издашности, богата сумпор-водоником и натријум-бикарбонатом, да помаже оболелима од реуматизма, неуролошких, гинеколошких обољења, а посебно стерилитета… и истог је састава још од 1898. године, када је др Марко Леко добио узорак и утврдио њену благотворност. Посебно је занимљиво да је саставни део тог елабората и предлог даљег развоја, тј. градња нових и реконструкција постојећих вила и хотела како би се добио капацитет од око хиљаду лежајева, да би требало градити и апартманско насеље високе категорије са голф тереном, предложена је градња посебног голф терена са 18 рупа, подизање омладинског кампа, спортско-рекреативног и забавног центра са природном плажом на Ибру, планинарског и ловачког дома...   

Уместо тога, бањска управа је изгубила битку са кризом, па је и уз сагласност локалне власти дошло до подржављења имовине ових бања а држава је, као што се види, била немаран газда. Због предстојећег стечаја и неизвесне судбине, сигурно ће највише жалити бањчани, али и њихови бивши гости. А, било их је деценијама, јер посебно је Матарушка Бања одвајкада важила за елитно место, за одмор и забаву и многих угледних богатих и познатих људи, а све до пре десетак година и привлачно место за забаву младих из Краљева и околине... О жалу за таквом бањом сведочи и недавно објављена књига Предрага Петровића, рођеног Матаружанина, доктора машинских наука у којој је описана благотворност бањске воде, али и њен значај за развој туризма и угоститељства у овом крају, у периоду постојања од 12 деценија. 

Коментари22
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.