Почаст ветеранима кинематографије

Суботица – Награда „Андерграунд спирит“ можда до сада никада није отишла у руке зрелијем аутору, по годинама и остварењима, али ни радозналијем и свежијем духу. Југoсловенски и словеначки аутор Карпо Аћимовић Година овогодишњи је добитник признања за рад на пољу независног филма и јединствену ауторску поетику изван главних токова филмске индустрије, а ванвременост његовог рада потврдио је и десетоминутни филм „Јуче“ приказан на Летњој позорници, снимљен пре више од четири деценије. „Снимали смо га пет дана док смо фићом обилазили Војводину“, каже Година.

Аутор стотине кратких филмова и хиљаду спотова каже да му је живот преокренуо позив Желимира Жилника да буде директор фотографије у „Раним радовима“.

„Завршио сам позоришну и филмску режију и снимио четири кратка играна филма, када је стигао Жилников позив, био је то мој први дугометражни филм и то ми је преокренуо живот. Да то нисам урадио, можда бих сада седео у некој пећини, али онда су стигли позиви од Зафрановића, Ченгића, дошла је Прашка школа“, присећа се редитељ.

На Фестивалу европског филма на Палићу трећи дан прошао је у одавању почасти ветеранима наше кинематографије. Реч је предата Мири Бањац, председници Савета Фестивала, чију ауторизовану биографију је приредила новинарка Татјана Њежић. Мира Бањац је већ годинама, након што је улогу председнице Савета преузела од Милене Дравић, свакодневно током фестивала све време са новинарима и гостима. Посетиоци филмских пројекција затичу је и у башти летње позорнице где је могу чути како препричава анeгдоте из свог богатог глумачког искуства.

Књига „Не дај се“ настала је управо овде на Палићу, где је Њежић „ловила“ Миру Бањац од ресторана до Летње позорнице или базена, разговарајући и бележећи бројне детаље богатог уметничког живота.

„Водила сам мали живот, нисам никада била спектакуларна ни глумица, ни по томе што идем на Малдиве, живим једноставно, немам базене. Наоко се може чинити да су у овој књизи маргине, али не, управо мој живот је састављен од маргина, које су чиниле таквим какав јесте. Ми смо људи који су изложени, сви имају право на мене, и ово је исто мој мали капитал, и наравно ово су сада камате, а знате да оне нису сада баш нешто нарочите. Захвална сам ауторки што је успела да ухвати оно ошто јесте суштина мог живљења“, рекла је Бањац.

Директор Фестивала Радослав Зеленовић препричао је анегдоту о томе како је „опоменуо“ Миру Бањац да никада не говори о својој првој улози у филму „Косовски бој“, да би се испоставило да је она на ту улогу заборавила.

„Није грех заборавити у таквој филмографији неки филм који је радила. Њој то можемо да допустимо, али себи не смемо да допустимо неки филм који је радила ова мирна жена која седи преко пута Илије Чворовића или Алигрудића у ’Оцу на службеном путу’, чини се као да је у другом плану, а она је у ствари први план, она је неизбрисив део тих филмова, као што је неизбрисив део наше кинематографије“, рекао је Зеленовић.

На Летњој позорници публика је у понедељак увече видела филмове „Убица чистог срца“ из Мађарске и немачки „Тони Ердман“ који је освојио канску публику. Мађарски филм Атиле Тила говори о банди убица у инвалидским колицима, једног од њих тумачи Душан Витановић, који је иначе по занимању неурохирург, а у филму учествују и натуршчици са којима је Ати готово годину дана припремао филм. Продуценти овог филма Габор Шипош и Рајна Габор су нове звезде мађарске кинематографије јер су продуцирали и добитника Оскара филм „Шаулов син“.