У августу почиње обнова зграде на Ушћу

Не постоји више никаква правна препрека да са конзорцијумом који је окупио Термоинжењеринг д.о.о. из Београда потпишемо уговор како би, након што смо их изабрали на тендеру, што пре почео наставак грађевинско-занатских, машинских и електро радова на реконструкцији здања Музеја савремене уметности Београд на Ушћу. Када сам запосленима, након девет година чекања, саопштио да је Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки одбила жалбу конзорцијума окупљеног око фирме Модулор д.о.о. и да је овај други тендер тиме окончан, а наш избор извођача радова потврђен, завладао је мук. Нико није смео нити умео да се обрадује, нико није веровао да је овог пута и заиста готово, каже за „Политику” Слободан Накарада, вршилац дужности директора МСУБ. Како наш саговорник додаје, овога пута нема сатова и нема орочавања посла који предстоји, али он очекује да ће радови почети у првој половини августа, да ће трајати око девет месеци и да се до краја 2017. може очекивати отварање реновиране зграде коју су још шездесетих година прошлог века пројектовали Иван Антић и Иванка Распоповић.

Када се детаљније погледају претходни, поништени тендер за грађевинске радове због којег се завршило на суду, и овај садашњи, који је управо окончан, у очи упада разлика у вредности јавне набавке. Тада је процењено да је за извођење радова потребно око 800 милиона динара док је сада за исте радове сума била око 690. Како је та разлика могућа?

То јесте и био највећи проблем претходног тендера, који је спроведен брзоплето и нестручно. Предмер и предрачун радова нису тада добро били урађени и тадашња комисија, да је хтела, могла је да закључи да су неке ставке биле надуване. И разлике међу понуђачима тада су биле огромне – најскупља и најјефтинија понуда разликовала се за више од двеста милиона динара. То је био други индикатор да нешто није било у реду. Сада смо расписали реалну јавну набавку па су и разлике међу понуђачима биле мале и било је мало простора за евентуалне манипулације. Било је шест понуђача, разлика између најскупље и најјефтиније понуде кретала се у опсегу од око 100 милиона.

Докле се стигло са кривичном пријавом која је поднета против Јована Деспотовића, бившег директора, тадашње тендерске комисије и чланова Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки? Тада је у поступку јавне набавке комисија бирала најскупљег понуђача (Јединство д.о.о. ), а бивши директор Јован Деспотовић тврдио је да је министар културе Иван Тасовац вршио притисак да се изабере најјефтинија понуда (Модулор д.о.о.).

У међувремену је дошло и до контратужби против музеја. Сада је све то на суду, видећемо до чега ће процеси довести. Не смем ништа да говорим док то траје.

Да ли сте у целом овом тендерском процесу трпели неке притиске у вези са одлукама које сте доносили?

Музеј је у једном тренутку био поштапалица у политичким причама, али лично, од када сам на његовом челу, политичке притиске нисам доживео. Било је разних групација који су нас критиковале и добронамерно саветовале, али нисам на то обраћао пажњу.

Може ли то што је овога пута изабрана најјефтинија понуда (514.538.399,56 динара без ПДВ) бити проблем, односно да ли сте сигурни да ће за ту суму бити могуће завршити све на квалитетан начин?

Ми смо дали оквирну цену по којој ми мислимо да се радови могу извести, али се испоставило, по неким упоређивањима, да је то исто могуће за мање пара. Немам разлог да сумњам да ће изабрани конзорцијум добро обавити посао. Испунили су све захтеве који су били изричито наведени у јавној набавци, а нису надували цене. Са тим како они раде упознати смо, јер су они и до сада радили неке радове на згради и ми смо били презадовољни, али то, наравно, није разлог због којег су изабрани.

Имате ли бојазан да нешто може да осујети планове да се музеј заиста отвори крајем 2017?

Сваки менаџер се увек плаши, док не види да је посао окончан. Кога змија уједе и гуштера се боји. На све сам спреман, али морам да кажем да смо ми, као институција, учили све да се дође до ове фазе, а све је учинила и Влада Србије. Коначно је показана и јасна политичка воља да се све ово оконча.

Будући да састав нове Владе Србије још увек није познат, да ли би, можда, на цео овај посао могла да утиче евентуална промена на месту министра културе?

Никада нисмо имали тако добру сарадњу са министарством као сада и зато је за нас важно да имамо континуитет у тој сарадњи. Наравно, сваки министар има своју визију и приоритете, али верујем да ниједан не би зауставио ову реконструкцију. Можда би било неких другачијих кадровских решења, у том смислу мислим и на себе. Али, то ћемо тек видети.

Како ћете се изборити са захтевима из појединих република бивше Југославије да се нека дела неких уметника врате у земље из којих су ти уметници пореклом?

Таквих је захтева било и сад могу да јавно кажем да је оно што музеј има искључиво власништво МСУБ, за све постоје законска документација и пратећа папирологија. Сви који имају такве аспирације требало би већ сада да одустану од тога. Да бисмо показали нашу добру вољу решили смо да организујемо крајем године сусрет са свим музејима савремене уметности из окружења и њиховим кустосима. Тако нешто никада нисмо урадили и ако се сви одазову биће изузетно добро.

Припремате ли неко изненађење за публику кад једном дође до свечаног отварања?

Зграда је заштићена и неће се мењати, али ће бљеснути. Имаћемо један од најлепших музејских ресторана, дечји кутак који до сада није постојао, доста садржаја одржаваће се и у парку. Он ће бити обновљен, систем осветљења биће велико изненађење, а неке нове скулптуре, поред постојећих, наћи ће се у њему. На новој сталној поставци биће између 300 и 500 експоната, а биће и ротирања. Ми смо доста публике до сада изгубили и учинићемо све да опет будемо примамљиви.