U avgustu počinje obnova zgrade na Ušću

Ne postoji više nikakva pravna prepreka da sa konzorcijumom koji je okupio Termoinženjering d.o.o. iz Beograda potpišemo ugovor kako bi, nakon što smo ih izabrali na tenderu, što pre počeo nastavak građevinsko-zanatskih, mašinskih i elektro radova na rekonstrukciji zdanja Muzeja savremene umetnosti Beograd na Ušću. Kada sam zaposlenima, nakon devet godina čekanja, saopštio da je Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki odbila žalbu konzorcijuma okupljenog oko firme Modulor d.o.o. i da je ovaj drugi tender time okončan, a naš izbor izvođača radova potvrđen, zavladao je muk. Niko nije smeo niti umeo da se obraduje, niko nije verovao da je ovog puta i zaista gotovo, kaže za „Politiku” Slobodan Nakarada, vršilac dužnosti direktora MSUB. Kako naš sagovornik dodaje, ovoga puta nema satova i nema oročavanja posla koji predstoji, ali on očekuje da će radovi početi u prvoj polovini avgusta, da će trajati oko devet meseci i da se do kraja 2017. može očekivati otvaranje renovirane zgrade koju su još šezdesetih godina prošlog veka projektovali Ivan Antić i Ivanka Raspopović.

Kada se detaljnije pogledaju prethodni, poništeni tender za građevinske radove zbog kojeg se završilo na sudu, i ovaj sadašnji, koji je upravo okončan, u oči upada razlika u vrednosti javne nabavke. Tada je procenjeno da je za izvođenje radova potrebno oko 800 miliona dinara dok je sada za iste radove suma bila oko 690. Kako je ta razlika moguća?

To jeste i bio najveći problem prethodnog tendera, koji je sproveden brzopleto i nestručno. Predmer i predračun radova nisu tada dobro bili urađeni i tadašnja komisija, da je htela, mogla je da zaključi da su neke stavke bile naduvane. I razlike među ponuđačima tada su bile ogromne – najskuplja i najjeftinija ponuda razlikovala se za više od dvesta miliona dinara. To je bio drugi indikator da nešto nije bilo u redu. Sada smo raspisali realnu javnu nabavku pa su i razlike među ponuđačima bile male i bilo je malo prostora za eventualne manipulacije. Bilo je šest ponuđača, razlika između najskuplje i najjeftinije ponude kretala se u opsegu od oko 100 miliona.

Dokle se stiglo sa krivičnom prijavom koja je podneta protiv Jovana Despotovića, bivšeg direktora, tadašnje tenderske komisije i članova Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki? Tada je u postupku javne nabavke komisija birala najskupljeg ponuđača (Jedinstvo d.o.o. ), a bivši direktor Jovan Despotović tvrdio je da je ministar kulture Ivan Tasovac vršio pritisak da se izabere najjeftinija ponuda (Modulor d.o.o.).

U međuvremenu je došlo i do kontratužbi protiv muzeja. Sada je sve to na sudu, videćemo do čega će procesi dovesti. Ne smem ništa da govorim dok to traje.

Da li ste u celom ovom tenderskom procesu trpeli neke pritiske u vezi sa odlukama koje ste donosili?

Muzej je u jednom trenutku bio poštapalica u političkim pričama, ali lično, od kada sam na njegovom čelu, političke pritiske nisam doživeo. Bilo je raznih grupacija koji su nas kritikovale i dobronamerno savetovale, ali nisam na to obraćao pažnju.

Može li to što je ovoga puta izabrana najjeftinija ponuda (514.538.399,56 dinara bez PDV) biti problem, odnosno da li ste sigurni da će za tu sumu biti moguće završiti sve na kvalitetan način?

Mi smo dali okvirnu cenu po kojoj mi mislimo da se radovi mogu izvesti, ali se ispostavilo, po nekim upoređivanjima, da je to isto moguće za manje para. Nemam razlog da sumnjam da će izabrani konzorcijum dobro obaviti posao. Ispunili su sve zahteve koji su bili izričito navedeni u javnoj nabavci, a nisu naduvali cene. Sa tim kako oni rade upoznati smo, jer su oni i do sada radili neke radove na zgradi i mi smo bili prezadovoljni, ali to, naravno, nije razlog zbog kojeg su izabrani.

Imate li bojazan da nešto može da osujeti planove da se muzej zaista otvori krajem 2017?

Svaki menadžer se uvek plaši, dok ne vidi da je posao okončan. Koga zmija ujede i guštera se boji. Na sve sam spreman, ali moram da kažem da smo mi, kao institucija, učili sve da se dođe do ove faze, a sve je učinila i Vlada Srbije. Konačno je pokazana i jasna politička volja da se sve ovo okonča.

Budući da sastav nove Vlade Srbije još uvek nije poznat, da li bi, možda, na ceo ovaj posao mogla da utiče eventualna promena na mestu ministra kulture?

Nikada nismo imali tako dobru saradnju sa ministarstvom kao sada i zato je za nas važno da imamo kontinuitet u toj saradnji. Naravno, svaki ministar ima svoju viziju i prioritete, ali verujem da nijedan ne bi zaustavio ovu rekonstrukciju. Možda bi bilo nekih drugačijih kadrovskih rešenja, u tom smislu mislim i na sebe. Ali, to ćemo tek videti.

Kako ćete se izboriti sa zahtevima iz pojedinih republika bivše Jugoslavije da se neka dela nekih umetnika vrate u zemlje iz kojih su ti umetnici poreklom?

Takvih je zahteva bilo i sad mogu da javno kažem da je ono što muzej ima isključivo vlasništvo MSUB, za sve postoje zakonska dokumentacija i prateća papirologija. Svi koji imaju takve aspiracije trebalo bi već sada da odustanu od toga. Da bismo pokazali našu dobru volju rešili smo da organizujemo krajem godine susret sa svim muzejima savremene umetnosti iz okruženja i njihovim kustosima. Tako nešto nikada nismo uradili i ako se svi odazovu biće izuzetno dobro.

Pripremate li neko iznenađenje za publiku kad jednom dođe do svečanog otvaranja?

Zgrada je zaštićena i neće se menjati, ali će bljesnuti. Imaćemo jedan od najlepših muzejskih restorana, dečji kutak koji do sada nije postojao, dosta sadržaja održavaće se i u parku. On će biti obnovljen, sistem osvetljenja biće veliko iznenađenje, a neke nove skulpture, pored postojećih, naći će se u njemu. Na novoj stalnoj postavci biće između 300 i 500 eksponata, a biće i rotiranja. Mi smo dosta publike do sada izgubili i učinićemo sve da opet budemo primamljivi.