Народ плаћа пенале

Без обзира на то што Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре уверава јавност да се руски кредит реализује без икаквих проблема и да је од 800 милиона долара намењених за обнову железнице, уговорено 700 – то не улива наду да ће радови бити окончани на време и да ћемо проћи без пенала или додатних плаћања.

За три године смо из овог зајма повукли само петину новца, али смо се обавезали да ако га не искористимо до краја 2017. – плаћаћемо пенале. И то, ни мање ни више, него један одсто годишње на неискоришћена средства, што је неповољно, ако се узме у обзир да Европској банци за обнову и развој дајемо 0,25 до 0,5 процената.

Ако наставимо да градимо овим темпом и хипотетички претпоставимо да српско и руско министарство не договоре наставак аранжмана, кашњење у изградњи и повлачењу новца пореске обвезнике би могло да кошта између пет и шест милиона долара годишње.

На сву срећу, рок важења овог кредита највероватније ће бити продужен до 2021. Казнене пенале можда ћемо избећи, али треба знати да сваки продужетак уговора има цену. Уосталом и Миодраг Поледица, државни секретар у Министарству грађевинарства, потврдио је да се кредити увек продужавају уз финансијске услове које две стране договоре.

То што је за њега „сасвим нормално да се код тако великих и захтевних пројеката кредити продужавају и да Србија има сличне ситуације и са другим кредитима које реализује” није за утеху. Управо због таквих изговора држава годишње на пенале у просеку потроши око пет милиона евра, према рачуници Фискалног савета.

 Како објаснити да је ЕПС 2014. искеширао 1,5 милиона долара зато што није повукао половину новца из кредита Кинеске извозне банке за „Костолац Б”? Шта рећи што су исте те године „Железнице Србије” платиле Европској банци за обнову и развој 3,5 милиона евра за некоришћење новца за набавку возова? Кога окривити што смо платили милион долара пенала због кашњења на мосту Земун–Борча?

Да ли су нам можда Кинези криви, као што сада лоптицу пребацујемо руским железницама – извођачу радова, који наводно не може да заврши посао до краја 2017. Тешко да неко може да поверује да руске железнице које су саградиле хиљаде километара пруга и премрежиле Сибир не могу у року да обнове барску пругу, железнички Коридор 10, саграде још један колосек од Београда до Панчева или савладају ту „тако тешку” деоницу усред равнице између Старе Пазове и Новог Сада.

Колико год неслагање постоји између бивших и садашњих министара грађевинарства, изгледа да када је о овом проблему реч постоји континуитет.  Инвестиције се не планирају добро. У посао се креће без пројеката. Цех за то плаћамо сви ми. Пет милиона евра, које бацамо на казне, сигурно можемо боље да искористимо. Да саградимо километар до километар и по ауто-пута, покрпимо рупе, средимо двадесетак километара локалних путева…