Нужно зло?
Нови кустос је у граду. Води се под називом „Ауторски тим Информативне службе Српске напредне странке”.
Већ својом првом изложбом на себе је скренуо толико пажње да му место у историји кустоских пракси у Србији не гине.
Наиме, иако је лето – дакле, мртва сезона за излагање – београдско издање изложбе под називом Нецензурисане лажи је по досадашњем одјеку у медијима и на друштвеним мрежама већ готово недостижно премашило популарност најуспешнијих изложби националне културне баштине и гостовања дела светски признатих уметника, архитеката и дизајнера.
Понегде процури и вест да ће и други градови по Србији имати прилику да буду почаствовани приликом да у својим институцијама културе реализују следећа издања те изложбе, а наговештава се и музеј посвећен искључиво таквом садржају какав је на њој представљен.
Да ли то коначно води ка новом тренду у кустоским праксама и у овој нашој средини и да ли можемо да очекујемо да ће ускоро овакве изложбе постати стандард?
Стеван Вуковић
ПИСМА СА БОСФОРА
Хроникa најављеног контраудара
Усред актуелног хаоса, турски председник је нашао времена да саопшти да ће радови на рушењу Гези парка да се наставе, радови који су 2013. изазвали бунт грађана Истанбула против његовог ауторитаризма
Лоше време у Турској. Надвили су се облаци. Не излазите. Порука је јасна.
Од среде увече (20. јула) уведено је ванредно стање на читавој турској територији. Паника за једне, поново пронађен мир за друге, попут мог таксисте који ми је јутрос рекао: „Сређују ствари, не брините, све је мирно!” Синоћ, током ноћи, концерт неиспрекиданих аутомобилских сирена пропратио је ову одлуку.
Аутомобилске сирене су се приклониле овој одлуци и утихнуле. На тргу
Таксим је огроман вашар на коме су измешане турске заставе и џиновски портрети председника Реџепа Тајипа Ердогана, уз слоган: „Никад нећеш ходати сам РТЕ” (написано на енглеском). Од покушаја државног удара у ноћи између петка и суботе (15. и 16. јула) спасиоцима „демократије” је наређено да заузму тргове великих градова.
Усред актуелног хаоса, турски председник је нашао времена да саопшти да ће радови на рушењу Гези парка да се наставе, радови који су 2013. изазвали бунт грађана Истанбула против његовог ауторитаризма.
Себастијан де Куртоа
ПОРТРЕТИ СРПСКИХ ПИСАЦА
Tрагање за правом мером: Никола Живановић
Поглед радије зарања у природу, људе, па чак и у бетонско, урбано окружење. Шта год то било, циљ је исти – пронаћи јединствену истину, лепоту и смисао у гомили бесмислених, често прљавих и ружних појединости које нас окружују
Чудне стихове можемо пронаћи у књигама Николе Живановића (1979).
Међу њима су и они што говоре о усахлом песнику, који мора „невешто, почетнички, с муком”, читаве ноћи да трага за правом речју: „ (…) нек су ми бар штаке рима од помоћи” („Цироза”, збирка Астапово, 2009).
Можда као одсев (ауто)ироније, тек ови стихови уводе у визуру оно што је Живановић штедро и широко користио у својим првим песничким делима, а делимично и каснијим – везани стих, који је у савременом домаћем песништву, под условом да оно није посвећено деци, постао прави раритет.
Драгана Столић
23. ФЕСТИВАЛ ЕВРОПСКОГ ФИЛМА ПАЛИЋ
Истини треба гледати у очи
Румунски редитељ Кристијан Мунђију, добитник Tорња за најбољу режију, етичност истиче као своју уметничку парадигму, док за филмске слике верује да у дејству на гледаоца могу да допру даље од речи
Палићки торањ за најбољу режију на недавно завршеном фестивалу однео је, донекле очекивано, румунски редитељ Кристијан Мунђију (Запад, Четири месеца, три недеље и два дана, Приче из златног доба, Иза брда), један од најистакнутијих европских редитеља данашњице. За филм Матура (2016) у Кану је 2016. већ освојио награду за најбољег редитеља, након што је 2007. добио Златну палму за Четири месеца, три недеље и два дана.
Златни торањ за најбољи филм Палића 2016. припао је немачкој породичној драми о отуђеном односу ексцентричног оца и презаузете одрасле кћери, Тони Ердман (2016) редитељке Марен Аде.
Пријатно изненађење за све љубитеље домаће филмске уметности јесте Дневник машиновође (Србија, 2016), најновије остварење филмског, ТВ и позоришног ствараоца Милоша Радовића (Изненадна и прерана смрт пуковника К. К., Балкан експрес 2, Мали свет, Пад у рај).
Ивана Кроња
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


