Сведоку се Шешељ причинио

На суђењу Војиславу Шешељу Хашко тужилаштво је ове недеље на клупу за сведоке први пут извело човека који је лидера радикала оптужио за конкретно дело. Осми сведок, Вилим Карловић, „умировљени часник” из Прве бригаде Збора народне гарде који је у хрватској војсци био од 5. августа 1991. до 1. јануара 2002. године, у судници је устврдио да је у Вуковару, „негде између 10. и 15. новембра 1991“, имао у неколико наврата прилику да чује Шешеља како преко разгласа позива Хрвате да се предају. Међутим, када је оптужени почео унакрсно да га испитује, Карловић се повукао:

„Слушао сам глас сличан вашем. Који је личио на ваш глас”, рекао је.

„Значи нисте сигурни да је то био мој глас”, инсистирао је Шешељ.

„Наравно да нисам, јако ми је личио на ваш глас”, одговорио је Карловић, за кога Шешељ тврди да је један од сведока које је за сведочење припремала хрватска обавештајна служба.

Исти сведок се већ у корист оптужнице појављивао на хашком процесу против бившег председника општине Вуковар Славка Докмановића, затим два пута на суђењу „вуковарској тројци” (официрима Мркшићу, Шљиванчанину и Радићу), а у Београду је на суђењу за „Овчару” био сведок одбране српских добровољаца Предрага Милојевића Кинеза и Марка Љубоје Марета, који су му, како је тврдио, 21. новембра 1991. године спасли живот на Овчари.

На Шешељево питање да ли је пре доласка у Хаг разговарао са хрватском војном или полицијском службом Карловић је одговорио одречно, али га је Шешељ подсетио да је у процесу „вуковарској тројци” потврдио да је са њим „обављен разговор”. Када је оптужени у судници показао строго поверљив документ хрватске војне обавештајне службе, из кога се види да је ова служба учествовала у припремању Карловића за сведочења у процесу против „вуковарске тројке”, као и против Докмановића (Шешељ је документ у редовној процедури добио од Хашког тужилаштва), сведок је потврдио да је имао контакте са овом службом, али „само једном, пре десетак година, 1996. или 1997. године”.

Шешељ је тада питао сведока:

– Да ли вас они лажно представљају као некога у чијој су припреми учествовали?

Сведок:

– Не, ја сам рекао да то никада нисам негирао.

Шешељ:

– Па јесу ли они учествовали у припреми вашег сведочења?

Сведок:

– Они то тако зову. Мене није требало припремати.

Да су Хрвати припремали неке сведоке за лажно сведочење, у изјави за „Политику” јуче је потврдио и Боривоје Боровић, адвокат „вуковарске тројке”, који је у предмет против Мркшића, Шљиванчанина и Радића као доказ увео документ Хрватске информативне агенције ХИФ и Службе за информисање СИФ коју је водио генерал Маркица Ребић а из кога се види да је Ребић водио целу акцију упада у документацију Хашког тужилаштва.

„Они су упали у тајне фајлове Хашког тужилаштва и одатле црпили документацију коју су, под један, користили за припремање сведока који ће лажно да терете ’вуковарску тројку’, а, под два, да припреме документацију на основу које су осмишљавали одбрану за хрватске генерале, као, на пример, у предмету Блашкић”, каже Боровић.

Тајни документ Хрватске информативне агенције, у коме је поменуто више имена тајних сведока који су у хотелу „Холидеј ин” припремани да лажно сведоче у многим предметима, на јавној седници је обзнањен као јавни докуменат, а Боровић каже да није чудо уколико се неко од тих сведока који су лажно припремани појави и у Шешељевом предмету.

„Не знам конкретно, нити бих смео да истакнем имена тих особа, пошто заштитне мере спречавају било кога да их изнесе у јавност (запрећено је казном од седам година затвора), али овај доказ који је јавни докуменат, тај извештај који је потписао Ребић и који је био упућен Туђману, може да се користи у свим поступцима пред Хашким трибуналом па и у Шешељевом предмету”, истиче Боровић.

На судијама је да одлуче да ли ће сведочење Карловића против Шешеља бити уврштено у доказе, али Шешељ је јуче осмог сведока тужилаштва назвао „жртвом добровољаца Територијалне одбране из околине Вуковара, који су себе можда називали четницима, али који нису били добровољци СРС“.

Шешељ је рекао да се Карловић не налази на списку оних који су починили злочине против Срба у Вуковару, али када је хтео да предочи новински текст у коме се наводе хрватски војници који су чинили злочине над Србима у Вуковару, као основу за питање у складу са својом тезом да злочине нису чинили добровољци СРС, претресно веће је забранило отварање тог питања. Пошто је Шешељ детаљно објаснио значај овог питања и судије поново гласањем, чији је резултат био два према један, нису дозволиле Шешељу да разради ову тему, он је обавестио веће да више неће унакрсно испитивати Карловића. После Карловића јуче је сведочио Драгутин Дергхофер. Његов наступ ће се памтити по томе што су тужилаштво и суд више времена провели да га нађу у згради суда него што је трајало његово сведочење.