Против укидања пруга

Зрењанин – Железница је као крвоток, као реке. Главне жиле не могу без споредних, као што ни река не може без притока. Тако каже дипломирани инжењер саобраћаја мр Милан Вучинић, председник Одбора удружења за саобраћај и телекомуникације у Скупштини АП војводине. Дуже од пола године траје расправа о значају и последицама реструктуирања железница Србије и законских промена у овој области, у намери да се приближимо Европској унији. Најжешћа су реаговања на најаву укидања неких пруга у Војводини, а посебно на решеност да се у Банату укину две важне пруге.

Трансформацијом железничког сектора, која ову важну грану треба да приближи европској пракси, створена су четири предузећа, акционарска друштва: „Србија воз” за превоз путника, „Србија карго” за превоз робе, „Инфраструктура железнице Србије”, као јавни управљач железничком инфраструктуром, односно пругама, и АД „Железнице Србије”, које се углавном бави кадровским последицама транзиције у сва четири предузећа – поједностављено речено, вишком радника који се неминовно појављује у реструктурирању наше, до сада, прегломазне железнице.

Јавна расправа о променама у пословању и организацији наше железнице изазвала је посебну пажњу, а у средњем Банату и реаговање представника четири овдашње општине: Новог Бечеја, Сечња, Нове Црње и Житишта, као и града Зрењанина. Овде се противе предлогу да се укину две пруге: Нови Сад – Орловат и Зрењанин–Вршац.

На састанцима у Зрењанину инжењер Вучинић је образлагао да неопходна рационализација железнице подразумева и смањивање мреже пруга на основу њихове садашње ефикасности и одбацивање делова који доносе губитак. Акционарско друштво „Инфраструктура железнице Србије”, управљаће инфраструктуром, па и пругама, на комерцијалном принципу, сакупљањем прихода од корисника железничких траса. Оне трасе које нису исплативе биће укинуте, а ту, кад је реч о Војводини, спадају пруге Врбас–Сомбор, Нови Сад – Бечеј, Гајдобра – Бачка Паланка, Нови Сад – Оџаци – Богојево и поменуте две банатске пруге.

Предвиђена је могућност да одређене трасе превоза остану у употреби преко уговора о обавези јавног превоза, док ће се остале трасе третирати као комерцијално неисплативе, с могућношћу „предавања локалним управама на финансирање”, или ће бити укинуте.

Како се чуло у Зрењанину, мале су шансе да општине финансирају пруге и тај посао очекује се од државе. Скренута је пажња да укидање пруга које овде имају дугу традицију значи и спречавање остваривања права хиљадама житеља мањих места на превоз с јефтинијим картама. То многима отежава, а некима и онемогућава школовање, лечење, културне активности, снабдевање, трговање, запошљавање на мање плаћеним радним местима, на којима је углавном радила сиромашна популација. Према демографским подацима, у односу на сталну депопулацију, у последњих 70 година број становника у мањим насељима с поузданим железничким превозом се повећао, или је, у најгорем случају, стагнирао.

Банаћани указују на то да је већ дуже времена у порасту активност локалних самоуправа на тражењу нових железничких услуга у градском, приградском и међуградском превозу становништва, али и упозоравају да би гашење пруга убрзало одлазак становништва са села, што већ сада поприма забрињавајуће размере. Ако се организује железнички превоз, трошкови општина за превоз ђака и предузећа за превоз радника много су мањи. На јефтин железнички превоз рачунају и познате банатске фирме због превоза робе, па се са овог подручја апелује на одговорне у железници да обавезно сачувају пруге.

– Мале пруге су и алтернатива главним коридорима. Они се с њима укрштају, из једних у друге прелазе путници и претоварује се роба. Једни без других не могу – поручују Банаћани.