Минималац већи – када влада одлучи

Начелни договор представника Уније послодавца Србије, Удружења гранских синдиката „Независност” и Савеза самосталних синдиката Србије да минимална цена рада од наредне године буде већа, имаће смисла само уколико се влада сагласи с тим. Синдикати могу да се договарају с послодавцима о чему год хоће, али, ако све то на крају не аминује влада, ништа од посла, каже Бранислав Чанак, председник УГС „Независност”, коментаришући најаве да су послодавци пристали да повећају минималну цену рада, премда је седница Социјално-економског савета на којој би о овоме требало да буде речи заказана тек за 15. септембар. Он сматра да је већ испуњено свих пет параметара који представљају предуслов да се по Закону о раду повећа минималац.

– Према тим параметрима, које је законодавац прописао, већ у овом часу минимална цена рада могла би уместо 121 да буде 160 до 170 динара по радном сату. Да се у Србији закони поштују и примењују по аутоматизму, сада бисмо поднели захтев за повећање и не бисмо полемисали – каже Чанак, помало љут што се закони не спроводе онако како се то ради у целом свету.

Ово, иначе, не би био први пут да влада одбије предлог синдиката (догодило се већ 2014. године) и практично прекрши Закон о раду, а посебно члан којим је прописано да се при утврђивању минималне цене рада полази од егзистенцијалних и социјалних потреба запосленог и његове породице изражених кроз вредност минималне потрошачке корпе, кретања стопе запослености на тржишту рада, стопе раста бруто домаћег производа, кретања потрошачких цена, као и продуктивности и просечне зараде.

Љубисав Орбовић, председник Савеза самосталних синдиката Србије, каже да на састанку са послодавцима прошле недеље уопште нико није помињао да би минимална цена радног сата требало да буде 140 динара, како се у јавности спекулише. Тема су били колективни уговори.

– Само смо се дотакли с колегама из „Независности” и Уније послодаваца минималне цене раде, која се већ две године није мењала. Радна група при Социјално-економском савету требало би до 15. септембра да изађе с конкретним процентом повећања и новом минималном ценом рада, узимајући у обзир све параметре – каже Орбовић.

Подсећања ради Савез самосталних синдиката се још прошле године, због одлуке владе да минимална цена рада за 2016. остане 121 динар, обратио Уставном суду затраживши да оцени уставност и законитост такве владине одлуке. И тада су тврдили да је ова одлука донета једнострано и да је више политичког карактера, као и да је у супротности са одредбама Закона о раду.

Репрезентативни синдикати су у септембру прошле године предложили да минимална цена рада, без пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање, за 2016. годину износи 143,55 динара (нето по радном часу). То тада нису прихватили министри финансија и рада, као и Унија послодаваца Србије. Последњи пут, пре тога, висина минималца је промењена у септембру 2014. године, и тада је одлучено да она за 2015. годину по радном сату износи 121 динар. Претходно се цена рада није мењала од 2012. године и износила је 115 динара.

Колико је повећање минималне цене рада политичко, а колико стварно економско и животно питање, тешко је више рећи, али су се за Небојшу Атанацковића, председника Уније послодаваца Србије, сада стекли услови да се повећа минимална цена рада, али не за 15 одсто, како траже синдикати. Mинимална месечна зарада сада je око 21.000 и ако би се минималац повећао на 140 динара, она би износила нешто више од 24.000 динара.

За Атанацковића је предлог од 140 динара нереалан, јер ништа од пре две године, када је цена рада последњи пут коригована, није за толико поскупело.

– Не може се зарада повећати за колико је напредовало пословање, јер су и намети привреди све већи. Осим тога повећање минималца проузрокује и раст осталих зарада, а самим тим се и укупан фонд за фирму знатно повећава, што је главни аргумент већине министара да не одобрава повећање минималне цене рада. Јер, долази до великог скока укупног износа који се издваја за зараде– каже он.

Он верује да ће до некакве корекције сигурно доћи, јер је и сам премијер на једној од последњих седница Социјално-економског савета додирнуо ово питање и навео разлоге који иду у прилог повећању минималне цене рада. Треба, међутим, сачекати нову владу, па сести и разговарати, каже Атанацковић.

Гледајући реалан раст бруто домаћег производа Србије (БДП) у другом кварталу 2016. године у односу на исти период претходне године који износио 1,8 одсто, како је саопштио јуче Републички завод за статистику, основа за повећање минималца има, истиче председник Уније послодаваца. Ако се узме у обзир најава премијера да је дефицит буџета на крају маја износио 11,3 милијарде динара, што је шест пута мање од договореног са ММФ-ом, претпоставке за повећање постоје.