Minimalac veći – kada vlada odluči

Načelni dogovor predstavnika Unije poslodavca Srbije, Udruženja granskih sindikata „Nezavisnost” i Saveza samostalnih sindikata Srbije da minimalna cena rada od naredne godine bude veća, imaće smisla samo ukoliko se vlada saglasi s tim. Sindikati mogu da se dogovaraju s poslodavcima o čemu god hoće, ali, ako sve to na kraju ne aminuje vlada, ništa od posla, kaže Branislav Čanak, predsednik UGS „Nezavisnost”, komentarišući najave da su poslodavci pristali da povećaju minimalnu cenu rada, premda je sednica Socijalno-ekonomskog saveta na kojoj bi o ovome trebalo da bude reči zakazana tek za 15. septembar. On smatra da je već ispunjeno svih pet parametara koji predstavljaju preduslov da se po Zakonu o radu poveća minimalac.

– Prema tim parametrima, koje je zakonodavac propisao, već u ovom času minimalna cena rada mogla bi umesto 121 da bude 160 do 170 dinara po radnom satu. Da se u Srbiji zakoni poštuju i primenjuju po automatizmu, sada bismo podneli zahtev za povećanje i ne bismo polemisali – kaže Čanak, pomalo ljut što se zakoni ne sprovode onako kako se to radi u celom svetu.

Ovo, inače, ne bi bio prvi put da vlada odbije predlog sindikata (dogodilo se već 2014. godine) i praktično prekrši Zakon o radu, a posebno član kojim je propisano da se pri utvrđivanju minimalne cene rada polazi od egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe, kretanja stope zaposlenosti na tržištu rada, stope rasta bruto domaćeg proizvoda, kretanja potrošačkih cena, kao i produktivnosti i prosečne zarade.

Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, kaže da na sastanku sa poslodavcima prošle nedelje uopšte niko nije pominjao da bi minimalna cena radnog sata trebalo da bude 140 dinara, kako se u javnosti spekuliše. Tema su bili kolektivni ugovori.

– Samo smo se dotakli s kolegama iz „Nezavisnosti” i Unije poslodavaca minimalne cene rade, koja se već dve godine nije menjala. Radna grupa pri Socijalno-ekonomskom savetu trebalo bi do 15. septembra da izađe s konkretnim procentom povećanja i novom minimalnom cenom rada, uzimajući u obzir sve parametre – kaže Orbović.

Podsećanja radi Savez samostalnih sindikata se još prošle godine, zbog odluke vlade da minimalna cena rada za 2016. ostane 121 dinar, obratio Ustavnom sudu zatraživši da oceni ustavnost i zakonitost takve vladine odluke. I tada su tvrdili da je ova odluka doneta jednostrano i da je više političkog karaktera, kao i da je u suprotnosti sa odredbama Zakona o radu.

Reprezentativni sindikati su u septembru prošle godine predložili da minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za 2016. godinu iznosi 143,55 dinara (neto po radnom času). To tada nisu prihvatili ministri finansija i rada, kao i Unija poslodavaca Srbije. Poslednji put, pre toga, visina minimalca je promenjena u septembru 2014. godine, i tada je odlučeno da ona za 2015. godinu po radnom satu iznosi 121 dinar. Prethodno se cena rada nije menjala od 2012. godine i iznosila je 115 dinara.

Koliko je povećanje minimalne cene rada političko, a koliko stvarno ekonomsko i životno pitanje, teško je više reći, ali su se za Nebojšu Atanackovića, predsednika Unije poslodavaca Srbije, sada stekli uslovi da se poveća minimalna cena rada, ali ne za 15 odsto, kako traže sindikati. Minimalna mesečna zarada sada je oko 21.000 i ako bi se minimalac povećao na 140 dinara, ona bi iznosila nešto više od 24.000 dinara.

Za Atanackovića je predlog od 140 dinara nerealan, jer ništa od pre dve godine, kada je cena rada poslednji put korigovana, nije za toliko poskupelo.

– Ne može se zarada povećati za koliko je napredovalo poslovanje, jer su i nameti privredi sve veći. Osim toga povećanje minimalca prouzrokuje i rast ostalih zarada, a samim tim se i ukupan fond za firmu znatno povećava, što je glavni argument većine ministara da ne odobrava povećanje minimalne cene rada. Jer, dolazi do velikog skoka ukupnog iznosa koji se izdvaja za zarade– kaže on.

On veruje da će do nekakve korekcije sigurno doći, jer je i sam premijer na jednoj od poslednjih sednica Socijalno-ekonomskog saveta dodirnuo ovo pitanje i naveo razloge koji idu u prilog povećanju minimalne cene rada. Treba, međutim, sačekati novu vladu, pa sesti i razgovarati, kaže Atanacković.

Gledajući realan rast bruto domaćeg proizvoda Srbije (BDP) u drugom kvartalu 2016. godine u odnosu na isti period prethodne godine koji iznosio 1,8 odsto, kako je saopštio juče Republički zavod za statistiku, osnova za povećanje minimalca ima, ističe predsednik Unije poslodavaca. Ako se uzme u obzir najava premijera da je deficit budžeta na kraju maja iznosio 11,3 milijarde dinara, što je šest puta manje od dogovorenog sa MMF-om, pretpostavke za povećanje postoje.