Перковићу и Мустачу доживотни затвор

Јосип Перковић и Здравко Мустач, некадашњи функционери југословенске и хрватске тајне службе, осуђени су у Високом земаљском суду у Минхену на доживотни затвор, због помагања у убиству хрватског емигранта Стјепана Ђурековића, бившег директора ИНА, у Немачкој 1983. године.

Мотив за ликвидацију Ђурековића, како је образложио председавајући судија Манфред Даустер, била је његова уплетеност у малверзације у фабрици нафте и терет који је за тадашње хрватско руководство представљала истрага о милионским проневерама.

„Пресуду темељимо на чињеници да је Мустач у то време, био шеф хрватског огранка државне безбедности, док је Перковић био на функцији челника одсека за емиграцију. Главни мотив био је убити једног сепаратисту и критичара режима. Мустач је крајем 1982. или почетком 1983. овластио Перковића да започне с припремама за ликвидацију Ђурековића”, рекао је Даустер, закључујући да је реч о убиству из ниских побуда. Он је одбацио тврдње обране да је за ликвидацију Ђурековића била задужена савезна служба државне безбедности, познатија као Удба.

Суд је, како су пренели хрватски медији, прихватио оптужницу, по којој је Перковић засад непознатим особама предао кључ гараже у близини Минхена у којој је Ђурековић убијен. Уз помоћ тог кључа, најмање двојица убица ушла су у гаражу која је коришћена као штампарија, где су сачекали жртву.

Тужилаштво је тврдило да је оптужени Перковић директно учествовао у организацији убиства, наводећи као мотив уклањање Ђурековића као сведока финансијских малверзација у државној нафтној компанији ИНА, у шта је био уплетен Вања Шпиљак, син тадашњег високопозиционираног југословенског политичара Мике Шпиљка. За обојицу су затражене најстроже казне доживотног затвора.

Одбрана је покушала да побије тај мотив, доказујући да је Ђурековић убијен јер је, као агент немачке обавештајне службе БНД, Немцима одавао војне тајне у вези са залихама нафте бивше Југословенске народне армије, па је убиство организовала војна Контраобавештајна служба у сарадњи са савезном службом безбедности.

„Ми смо уверени у то да у КОС-у нису постојали мотиви за ликвидацију Ђурековића. КОС, према нашем уверењу, није био уплетен ни у једно убиство у емиграцији”, рекао је Даустер.

Он је додао да је до овог процеса пред судом у Минхену дошло само зато јер поступка пре тога није било у Хрватској. „Не постављамо питање зашто је то тако. Надамо се да ће у земљама које су настале после распада Југославије доћи до суочавања са овим историјским раздобљем. Будући нараштаји ће донети свој суд о томе зашто се процес сучељавања с том страном историје још није догодио”, закључио је судија.

Хрватска је добила европски налог за изручење Перковића и Мустача само дан пошто је постала чланица ЕУ. Тадашња влада Зорана Милановића одбијала је да их изручи, па је то постало камен спотицања у односима Хрватске и Немачке.

Хрватска је затим упозорена из Европске комисије да ће сносити последице уколико Перковић и Мустач не буду изручени, а посебно због доношења закона, названог „лекс Перковић” који, према тумачењу ЕК, није био у складу са европским прописима. Од Хрватске је тражено да измени тај закон и тиме је омогућено изручење двојице некадашњих функционера југословенске тајне службе почетком 2014. године.

Суђење је трајало готово две године. Пратили су га протести којима су припадници хрватске заједнице тражили процесуирање убистава хрватских емиграната које су извеле југословенске тајне службе. Процес се одужио због велике количине докумената који су током суђења пристизали из Хрватског државног архива, али и због честог неодазивања сведока и многобројних саслушавања путем видео-линка.

Даустер је одбацио тврдње обране да није имала увид у списе који се односе на делатност БНД.

Судија је похвалио сарадњу хрватских власти око захтева за достављање списа, рекавши да је тамошње правосуђе могло да пошаље само оно што је имало јер је, после распада Југославије, много докумената уништено, а неки се налазе у приватним архивама. Он је међутим критиковао сарадњу са српским и црногорским властима, као и потпуни изостанак било какве помоћи од власти у БиХ.

На крају вишесатног изрицања пресуде, у судници се, како преносе хрватски медији, зачуо повик: „За дом спремни”.

Перковићев бранилац Анте Нобило најавио је жалбу на пресуду. Он је додао да је његов клијент у затвору имао третман као да је шеф Ал Каиде, иако има 71 годину.

Реакције

Зоран Милановић, лидер Социјалдемократске партије Хрватске шокиран је пресудом и каже да му је жао што о томе није одлучивао хрватско правосуђе.

„Ако је то истина, ти људи су добили најблажу могућу казну”, казао је Милановић.

Реч је, додао је, о људима који су Фрањи Туђману набављали пасош, који су уживали његово поверење, Гојка Шушка, Томислава Карамарка, свих чланова ХДЗ-а који су били међу оснивачима те странке да би на крају били проказани као „удбашки егзекутори”.

Адвокати Ђурековићеве супруге Гиселе саопштили су да је она после 33 године сазнала истину. „Након 33 године Гисела Ђурековић је сазнала истину”, казао је адвокат Синиша Павловић, док је његов колега Вељко Миљевић рекао да по правилу казна почиње да се издржава у држави где је пресуда донета, али да је могуће затражити трансфер осуђених у земљу чији су држављани.

Историчар Хрвоје Класић је констатовао да је Ђурековић био партизан и члан партије, који се пењао у својој каријери и завршио на високој позицији у ИНА, али да је одлучио да оде из неразјашњених разлога, иако није био оптужен ни за какав криминал.

„Његово бекство је све изненадило, а онда и његово повезивање с хрватском емиграцијом, као и штампање књига за које није јасно да ли их је он писао. Циљ им је био да укажу на лоше стање у Југославији, карактер елите којој је припадао више од 30 година”, казао је Класић.