Бетон у теразијском парку

Теразијска тераса осим изузетног еко-биолошког значаја, за многе Београђане представљала је својеврсни рајски врт. Многи се питају како је град дозволио да на обронцима Теразија никну бетонска грдосија названа „паметном” зградом и више година незавршена грађевина у Призренској улици угрозивши парк. „Паметне” зграде за многе људе су библиотеке, књижаре, уметничке галерије…

Унија зелених је, како кажу, због овог грађевинског насиља надлежнима упутила бројне протесте али је све прошло у стилу „Пси лају каравани пролазе”.

– Стилска својства парка потпуно су деградирана. Физички је смањен. Део парка је одсечен, упропашћена је пејзажно-архитектонска целина као и његова амбијентална структура у старом заштићеном урбаном језгру. Осим што су уништена физичка, стилска и амбијентална целина, због изградње је смањена и еко-урбана вредност тог парка. Сада се парк претвара у грађени простор трга. Дрвеће се ставља у касете уместо да буде слободно – објашњава Велимир Ћеримовић, доктор техничких наука за архитектуру и урбанизам из Уније зелених, истичући да за уништавање парка нема оправдања. 

Парк је – сматра Ћеримовић – требало повезати са Савским амфитеатром и реком Савом зеленим коридором који би могао непосредно са реке да буде будућа артерија озона који би се уводио у најстрожи центар до хотела „Москва”.

Ћеримовић такође оштро осуђује употребу уврежене и непримерене терминологије. Он је објаснио да парк није зелена површина нити природно добро, већ пејзажно-архитектонски објекат или пејзажно-урбана структура.

– Намерно се користи погрешно име за парк. Када се каже зелена површина то може да се тумачи на разне начине, а најчешће да је реч о неизграђеном и неуређеном простору. Па кад је нешто неуређено и неизграђено онда га треба уредити неким објектом који не мора да буде парк, и углавном и не буде. Свођење и превођење постојећег парка, врта... на некакву „2Д” зелену површину, истоветно је претварању смисла у бесмисао – тврди Ћеримовић и додаје да је недопустиво то што се ради са културно-парковним наслеђем у Београду и Србији.

Све институције које су по некој основи надлежне за ову површину (Дирекција за грађевинско земљиште, Секретаријат за урбанизам, Секретаријат за комуналне послове као и главни градски архитекта) требало би ових дана да се ангажују на решавању проблема сређивања овог парка, одлучено је на састанку који је одржан на иницијативу „Зеленила Београд”.

– Одлучено је да се комплетна документација проанализира и да се договори редослед корака како ући у сређивање парка. Град је два пута објављивао конкурс за идејно решење парка, и аутор награђеног решења требало би да учествује у тиму који ће радити главни пројекат сређивања парка. Важно је да се сагледају сви имовинскоправни односи, што се ових дана и ради – рекао је Радован Драшкић, директор „Зеленила Београд”.

У вези са културно-парковним наслеђем, једини светао пример представља амбасада Шпаније која је на углу Крунске и Проте Матеје примерно обновила сецесијски предврт, као вредну вртно-резиденцијалну структуру у том делу Врачара.

Можда би требало подсетити на речи Роберта Опенхајмера који је поручио:

„Не знам хоћемо ли моћи сачувати вртове, хоће ли сликовите стазе преживети у свету који помамно расте, али ако човек изгуби вртове и путеве, изгубиће се и сам.”