Beton u terazijskom parku

Terazijska terasa osim izuzetnog eko-biološkog značaja, za mnoge Beograđane predstavljala je svojevrsni rajski vrt. Mnogi se pitaju kako je grad dozvolio da na obroncima Terazija niknu betonska grdosija nazvana „pametnom” zgradom i više godina nezavršena građevina u Prizrenskoj ulici ugrozivši park. „Pametne” zgrade za mnoge ljude su biblioteke, knjižare, umetničke galerije…

Unija zelenih je, kako kažu, zbog ovog građevinskog nasilja nadležnima uputila brojne proteste ali je sve prošlo u stilu „Psi laju karavani prolaze”.

– Stilska svojstva parka potpuno su degradirana. Fizički je smanjen. Deo parka je odsečen, upropašćena je pejzažno-arhitektonska celina kao i njegova ambijentalna struktura u starom zaštićenom urbanom jezgru. Osim što su uništena fizička, stilska i ambijentalna celina, zbog izgradnje je smanjena i eko-urbana vrednost tog parka. Sada se park pretvara u građeni prostor trga. Drveće se stavlja u kasete umesto da bude slobodno – objašnjava Velimir Ćerimović, doktor tehničkih nauka za arhitekturu i urbanizam iz Unije zelenih, ističući da za uništavanje parka nema opravdanja. 

Park je – smatra Ćerimović – trebalo povezati sa Savskim amfiteatrom i rekom Savom zelenim koridorom koji bi mogao neposredno sa reke da bude buduća arterija ozona koji bi se uvodio u najstroži centar do hotela „Moskva”.

Ćerimović takođe oštro osuđuje upotrebu uvrežene i neprimerene terminologije. On je objasnio da park nije zelena površina niti prirodno dobro, već pejzažno-arhitektonski objekat ili pejzažno-urbana struktura.

– Namerno se koristi pogrešno ime za park. Kada se kaže zelena površina to može da se tumači na razne načine, a najčešće da je reč o neizgrađenom i neuređenom prostoru. Pa kad je nešto neuređeno i neizgrađeno onda ga treba urediti nekim objektom koji ne mora da bude park, i uglavnom i ne bude. Svođenje i prevođenje postojećeg parka, vrta... na nekakvu „2D” zelenu površinu, istovetno je pretvaranju smisla u besmisao – tvrdi Ćerimović i dodaje da je nedopustivo to što se radi sa kulturno-parkovnim nasleđem u Beogradu i Srbiji.

Sve institucije koje su po nekoj osnovi nadležne za ovu površinu (Direkcija za građevinsko zemljište, Sekretarijat za urbanizam, Sekretarijat za komunalne poslove kao i glavni gradski arhitekta) trebalo bi ovih dana da se angažuju na rešavanju problema sređivanja ovog parka, odlučeno je na sastanku koji je održan na inicijativu „Zelenila Beograd”.

– Odlučeno je da se kompletna dokumentacija proanalizira i da se dogovori redosled koraka kako ući u sređivanje parka. Grad je dva puta objavljivao konkurs za idejno rešenje parka, i autor nagrađenog rešenja trebalo bi da učestvuje u timu koji će raditi glavni projekat sređivanja parka. Važno je da se sagledaju svi imovinskopravni odnosi, što se ovih dana i radi – rekao je Radovan Draškić, direktor „Zelenila Beograd”.

U vezi sa kulturno-parkovnim nasleđem, jedini svetao primer predstavlja ambasada Španije koja je na uglu Krunske i Prote Mateje primerno obnovila secesijski predvrt, kao vrednu vrtno-rezidencijalnu strukturu u tom delu Vračara.

Možda bi trebalo podsetiti na reči Roberta Openhajmera koji je poručio:

„Ne znam hoćemo li moći sačuvati vrtove, hoće li slikovite staze preživeti u svetu koji pomamno raste, ali ako čovek izgubi vrtove i puteve, izgubiće se i sam.”