Не може се пречицом у Европу

Црвена звезда је хтела што пре у Лигу шампиона у фудбалу. Ни она, а ни они са свих страна око ње – нису стрпљиви.

Њене слабости сада, када је испала од првака Бугарске, сви знамо. Оне су се виделе и раније, међутим није упутно да се на то укаже на време, јер то не само што нико неће да чује кад је резултат повољан него може и да се схвати као стављање клипова у точкове.

Бивши европски првак је имао срећу што није испао од првака Малте. Валета је имала довољно шанси да победи у Београду.

Уместо да се реално сагледа колико наш првак вреди, то је искоришћено као потврда да „данас сви играју фудбал”. Недавно Европско првенство је за многе најочигледнији пример за то.

Међутим, није Исланд избацио Енглеску зато што је играо добро. Енглеска је испала зато што ништа није играла. Исти је случај био и на утакмици Португалија–Хрватска.

Наши клубови никако да против неког јачег потврде оно што наводе као оправдање кад се намуче против неког као што је тим с Малте. Звезда, каква год да је, не сме да буде задовољна пуким „проласком даље” против Малтежана и њима сличнима.

Шта може да се учини да би неки наш тим прошао и против јаче екипе од оне коју на Малти и земљама попут ње могу да саставе?

Пошто у овом тренутку наша машта досеже само до „јесени у Европи”, помогло би кад би код нас сезона почињала у марту, а завршавала се у новембру. Тада би наши тимови у лето, у време квалификација за европска такмичења, били у пуној форми.

То би требало да нам буде предност у односу на представнике не само земаља као што је Бугарска него и много јачих. Војводина је прошле године, захваљујући томе што је имала већ иза себе неколико такмичарских утакмица, победила као гост Сампдорију (4:0), чији су се играчи тек окупили за припреме.

Разумљиво је што је Звезда журила да уђе у Лигу шампиона. Тамо су паре, које би јој прилично помогле да смањи дугове. Међутим, то се није догодило и све што је урадила сада се доживљава као промашај.

Буђење из лепог сна, нарочито после 2:2 у Бугарској, о уласку у Лигу шампиона вероватно би било мање болно да нису доведени странци. Лако је да се брани замисао да се с њима убрза Звездин повратак на главну европску сцену, међутим „опет се није све сложило”.

Црвена звезда се стално зариче да ће да пружи прилику „својој деци”. Али, „чим ово прође”.

Испадање с младим играчима не мора да буде трагично, јер се и на поразима учи. Оне чувене „Партизанове бебе”, европски вицешампиони 1966, изгубиле су у Купу шампиона, 3. октобра 1962, у реваншу, у Београду, од софијског ЦДНА (касније ЦСКА) с 4:1! А тада су за бугарског првака играли само Бугари.

Лудогорец, истина, није чист бугарски тим што се тиче играча, међутим није ни Црвена звезда српски, јер има много странаца. Можда је преко прече, али је, изгледа, наоколо стварно ближе.

И још нешто што ће да прође незапажено – улога навијача. Звезда је имала 50.000, а бугарски првак 50.