Ne može se prečicom u Evropu

Crvena zvezda je htela što pre u Ligu šampiona u fudbalu. Ni ona, a ni oni sa svih strana oko nje – nisu strpljivi.

Njene slabosti sada, kada je ispala od prvaka Bugarske, svi znamo. One su se videle i ranije, međutim nije uputno da se na to ukaže na vreme, jer to ne samo što niko neće da čuje kad je rezultat povoljan nego može i da se shvati kao stavljanje klipova u točkove.

Bivši evropski prvak je imao sreću što nije ispao od prvaka Malte. Valeta je imala dovoljno šansi da pobedi u Beogradu.

Umesto da se realno sagleda koliko naš prvak vredi, to je iskorišćeno kao potvrda da „danas svi igraju fudbal”. Nedavno Evropsko prvenstvo je za mnoge najočigledniji primer za to.

Međutim, nije Island izbacio Englesku zato što je igrao dobro. Engleska je ispala zato što ništa nije igrala. Isti je slučaj bio i na utakmici Portugalija–Hrvatska.

Naši klubovi nikako da protiv nekog jačeg potvrde ono što navode kao opravdanje kad se namuče protiv nekog kao što je tim s Malte. Zvezda, kakva god da je, ne sme da bude zadovoljna pukim „prolaskom dalje” protiv Maltežana i njima sličnima.

Šta može da se učini da bi neki naš tim prošao i protiv jače ekipe od one koju na Malti i zemljama poput nje mogu da sastave?

Pošto u ovom trenutku naša mašta doseže samo do „jeseni u Evropi”, pomoglo bi kad bi kod nas sezona počinjala u martu, a završavala se u novembru. Tada bi naši timovi u leto, u vreme kvalifikacija za evropska takmičenja, bili u punoj formi.

To bi trebalo da nam bude prednost u odnosu na predstavnike ne samo zemalja kao što je Bugarska nego i mnogo jačih. Vojvodina je prošle godine, zahvaljujući tome što je imala već iza sebe nekoliko takmičarskih utakmica, pobedila kao gost Sampdoriju (4:0), čiji su se igrači tek okupili za pripreme.

Razumljivo je što je Zvezda žurila da uđe u Ligu šampiona. Tamo su pare, koje bi joj prilično pomogle da smanji dugove. Međutim, to se nije dogodilo i sve što je uradila sada se doživljava kao promašaj.

Buđenje iz lepog sna, naročito posle 2:2 u Bugarskoj, o ulasku u Ligu šampiona verovatno bi bilo manje bolno da nisu dovedeni stranci. Lako je da se brani zamisao da se s njima ubrza Zvezdin povratak na glavnu evropsku scenu, međutim „opet se nije sve složilo”.

Crvena zvezda se stalno zariče da će da pruži priliku „svojoj deci”. Ali, „čim ovo prođe”.

Ispadanje s mladim igračima ne mora da bude tragično, jer se i na porazima uči. One čuvene „Partizanove bebe”, evropski vicešampioni 1966, izgubile su u Kupu šampiona, 3. oktobra 1962, u revanšu, u Beogradu, od sofijskog CDNA (kasnije CSKA) s 4:1! A tada su za bugarskog prvaka igrali samo Bugari.

Ludogorec, istina, nije čist bugarski tim što se tiče igrača, međutim nije ni Crvena zvezda srpski, jer ima mnogo stranaca. Možda je preko preče, ali je, izgleda, naokolo stvarno bliže.

I još nešto što će da prođe nezapaženo – uloga navijača. Zvezda je imala 50.000, a bugarski prvak 50.