Хрватска може да спотакне, не и да заустави Србију

Једино ако нека од моћнијих земаља Европске уније буде гурала Хрватску у леђа, онда би она могла пресудније да утиче на блокирање евроинтеграција Србије. Буде ли то изостало, њени евентуални покушаји да заустави нашу земљу на европском путу остаће, оцењују упућени, без успеха.

Милорад Пуповац, председник Српског народног већа, изјавио је да, из позиције чланице ЕУ, Хрватска жели три ствари: да условљава решавање отворених билатералних питања, да одређује брзину приступа Србије ЕУ за свој или нечији рачун и да јача унутархрватски осећај надмоћи у односима са Србијом.

То Пуповчево мишљење добија додатну тежину ако се сетимо да је Србија тек после тромесечне муке с хрватском блокадом поглавља 23 и 24 успела некако, у јулу, да „прескочи” тај проблем, али и уверења многих посматрача да се ту прича о хрватским препрекама не завршава. Уосталом, из свег гласа из хрватске владе ових дана поручују да без испуњавања њихових услова Београд неће моћи у ЕУ, при томе не обазирући се на ставове Брисела да билатерални спорови не могу да буду предмет преговора, нити да утичу на њихов ток.

Поводом мишљења да Хрватска настоји да одређује брзину приступа Србије својим разлозима, Владимир Вулетић, с Филозофског факултета у Београду, оцењује да она не може да има ту врсту моћи. „Она може да има одређене амбиције у вези с успоравањем интеграције, али свака врста блокаде коју би та земља самостално предузела увек ће наићи на коментаре у Бриселу. И више од тога”, наглашава Вулетић.

Подсећајући да неки у ЕУ, после брегзита, одиста постављају питање даљег проширења, он указује и на шири аспект: „Уколико ЕУ и САД (које и даље имају утицаја на европску политику), желе да овај простор обезбеде од утицаја других регионалних сила, морају да обезбеде и да он буде проточнији према Унији”.

Ивица Маштруко, социолог религије с дипломатским искуством у Ватикану, изјавио је за Радио Слободну Европу да Миро Ковач, хрватски министар спољних послова, „ради на самопромоцији” пред изборе, а да Ивица Дачић, шеф српске дипломатије, настоји да дезавуише позицију Хрватске у могућим, будућим преговорима Србије с ЕУ, да жели да Хрватска буде компромитована већ унапред, да не може агресивније да наступа са својим захтевима према Србији приликом расправе о одређеним поглављима.

Међутим, Вулетић се с том оценом не слаже, уверен да је повод за Дачићеве изјаве озбиљан: „Хрватска се сама компромитује, нема потребе да и Дачић некоме у ЕУ отвара очи”.

И Слободан Зечевић, научни сарадник Института за европске студије, сматра да сама Хрватска не може много да успорава Србију, али да она то може евентуално да учини ако ради за рачун неке моћније државе или групе држава. „У сваком случају, то што ради Хрватска сада је против интереса саме Хрватске, с обзиром на то да она овде има своје инвеститоре. Српско правосуђе, о чему говори поглавље 23, треба, заправо, да буде професионално, а то значи и да сваки грађанин ЕУ који се овде бави неким послом може да рачуна на то да ће имати непристрасно правосуђе. Хрватска, значи, то ради из неког политичког разлога, а очигледно је да тај њен разлог засад није довољно јасан”, каже Зечевић.

Подсетимо, тромесечну хрватску блокаду два преговарачка поглавља „пресекла” је Ангела Меркел, немачка канцеларка, 4. јула, на самиту у Паризу. „Хрватско понашање у српским преговорима ће убудуће умногоме зависити од саме Немачке, која је главни играч, кад је Хрватска у питању”, истиче Зечевић и подсећа да је Хрватска релативно брзо ушла у ЕУ, и поред великих проблема које је имала управо с поглављима 23 и 24, а који ни до данас нису рашчишћени.

Зечевић, ипак, у овом тренутку не види неку велику жељу да неко Србију држи ван ЕУ, сем Хрватске, па би њено актуелно иступање „једноставно могло бити последица национализма и фашизације земље”.

Када су отворена поглавља о правосуђу и безбедности, из Брисела се чуло да постоје реални изгледи да Србија до краја године отвори још четири поглавља, 5, 20, 25 и 26, која се односе на јавне набавке, предузетништво и индустријску политику, науку и истраживање, образовање и културу, а која се, иначе, релативно брзо затварају. „И ту Хрватска може да утиче толико да се изгуби месец, два или три. Али, ако је Немачка за то да се та поглавља отварају, не верујем да Хрватска може то да спречи, сем да проба мало да то успори.”, истиче наш саговорник.

С друге стране, Вулетић мисли, ако би евентуално дошло до хрватске блокаде отварања та четири поглавља, која у принципу важе за неспорна, да би то превасходно била нека врста поруке Србији. Јер, како каже, много тога што се тиче тих поглавља већ је урађено.