Уторак, 16.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Два споменика у Сенти

Неспоразум у Скупштини општине Сента око иницијативе Турске да подигне још једно спомен-обележје Сенчанске битке
Два споменика у Сенти
Спомен-обележје битке код Сенте (Фото: А. Исаков)

Сента – Одборници Скупштине општине Сента у марту су прво прихватили, а четири месеца касније у новом сазиву поништили прихватање иницијативе Турске агенције за развој и координацију (Тика) да у знак сећања на Сенћанску битку подигне нови споменик. Политички актери обеју одлука делом су исти, али изгледа да је изненадна понуда турске агенције изазвала велике дилеме.

На последњој седници старог сазива Скупштине општине 31. марта усвојена је одлука о прихватању иницијативе Тике за постављање споменика, а у штурој одлуци чак се ни не каже да је реч о обележју Сенћанске битке, већ се говори неодређено само о споменику. Одлуку доноси већина коју чине одборници СВМ-а и ДС-а. Одборник демократа Золтан Нађ каже да је управо на њихово залагање одлука формулисана тако да је реч само о прихватању иницијативе. Прелазак у опозицију можда је демократама помогао да сагледају све мане прихваћене скупштинске одлуке, те заједно са Мађарским покретом и Грађанским савезом Мађара у новом сазиву подносе предлог да се оваква одлука укине због низа правних грешака. Золтан Нађ каже да ДС још нема коначан став о споменику, у начелу његово подизање није проблематично уколико се поштују законски и општински акти, али и ако пројекат буде достављен одборницима и прође јавну расправу.

Против споменика није ни Мађарски покрет, каже за „Политику” њихов одборник Петер Кокаи, али и он као и Нађ има једну озбиљну примедбу на поруку коју би, према штурим скицама које су видели, требало да шаље споменик.

О Сенћанској бици
Сенћанска битка је један од кључних догађаја у историји Европе: 11. септембра 1697. године на обали Тисе сукобило се 60.000 војника Османског царства које је предводио Мустафа II, са војском Еугена Савојског у којој је Свето римско царство имало око 40.000 војника. Војска Савојског поразила је турске снаге, нанела им тешке губитке, зауставила њихово напредовање према Европи, а Аустрији обезбедила повољнију позицију код закључивања Карловачког мира две године касније. У Сенти на обали Тисе данас постоји споменик у знак сећања на ову битку, а нови споменик, чије трошкове подизања би финансирала турска агенција, требало је да буде тек неколико десетина метара даље.

– Предвиђен је вишејезични натпис који, да парафразирам, каже: овај споменик је подигнут за све истинске борце који су дали живот за једину праву веру. На турском, за борце се користи термин „шехид”, што је реч за пале верске борце, а знамо из историје да су обе војске биле мултинационалне – каже Кокаи.

За Савез војвођанских Мађара, који је сада уз СНС остао на власти, постављање споменика није спорно, каже Марта Рац Сабо, одборница, а и она се позива на пропусте у процедури због којих је одлука морала бити поништена. Не одриче могућност да се овај предлог поново нађе пред одборницима, али би то подразумевало и да се с турског преведу документи које је дала Тика.

– Разговарала сам са многим историчарима и нико није против подизања споменика једном давном догађају у ком су учествовале мултинационалне војске. Због тога то не би био споменик Турцима, већ историјском догађају – каже Рац Сабо.

На седници од 25. јула и позиција и опозиција сагласили су се да пониште претходну одлуку о прихватању иницијативе за подизање споменика, а председница Скупштине општине Татјана Бало (СНС) за „Политику” објашњава да је одлуком од 31. марта повређен Статут.

 – Због чега је претходна власт усвојила такву иницијативу, а потом указала на јасно видљиве пропусте, то остаје под знаком питања – каже Бало. Она додаје и да је у ланцу одлучивања о овој иницијативи заобиђена општинска комисија за подизање споменика.

– Сента већ има спомен-обележје Битке код Сенте, а да ли ће и на који начин то обележје бити надограђено, одговор за сада немам. Једино је сигурно да ако буде било нових иницијатива, оне ће бити у складу са законом – каже Бало.

Рашко Рамадански, члан недавно формиране комисије за подизање споменика и председник Културно-историјског друштва „Јован Мушкатировић”, каже да нема ничега неадекватног у томе да Турска учествује у колективном сећању на историјску битку. –Међутим, морамо ићи редом, и имајмо на уму да је тренутни споменик Битке код Сенте сам по себи споран с обзиром да је истакнута спомен- плоча из 1942. године, то јест из времена фашистичке окупације и великог страдања становника Сенте. Наравно, сваки предлог и нацрт у вези са подизањем или изменом споменика и спомен-обележја у Сенти убудуће ће разматрати општинска комисија за подизање споменика а одлуке морају бити у складу са законима Републике Србије – каже Рамадански.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.