Паушалци

Крај октобра последњи је рок да паушалци у Србији, њих око 250.000, који годишње уплате у буџет око пола милијарди евра, поднесу нови захтев Пореској управи за намиривање овог дуга за наредну годину. Како ствари стоје, и тај порез за 2017. годину, платиће по основу решења из 2014. године. С обзиром на то да порезници паушално раде свој посао, мало је вероватно да ће за три и по месеца, када истиче последњи рок 30. 11. 2016., бити донета измењена Уредба о ближим условима, критеријумима и елементима за паушално опорезивање, чија је припрема у надлежности Министарства финансија.

Разлог за сумњу, да од нових пореских решења неће бити ништа, јесте тај што се иста ова уредба чекала и целе прошле и осам месеци ове године. Па опет ништа. Оваква неажурност Министарства финансија и порезника није направила проблем само паушалцима-ветеранима, који годинама овако послују, већ и новим предузетницима, који су тек започели бизнис, а којима од порезника за две године није стигло ни писмо ни разгледница.

Не само да без тог решења не могу да плате порез, већ не могу ни да затраже банкарски кредит, јер немају доказ о пословању, а управо су ти предузетници и предузетништво, како рече сад већ бивши министар привреде Жељко Сертић, „будућност света”. „Читав свет иде у том правцу, а то би требало да буде извор раста и код нас. Државна предузећа су ту да буду на услузи грађанима, а основа економије су предузетници”, рече Сертић.

Из Пореске управе, „пуни разумевања” за овакве случајеве, кажу да ће решења за утврђивање обавеза прво донети обвезницима који су започели обављање самосталне делатности у прошлој и у овој години. Само не рекоше када ће то бити. Притрчаће у помоћ и обвезницима који су одјавили самосталну делатност, како би могли да остваре одређена права, али опет не рекоше када. Све остале категорије обвезника дужне су, поручују, да плаћају аконтације утврђене претходним решењем. Било како било, паушалци немају шта да чекају – већ на шалтер и да плате порез какав им је био и пре две године. Па ако су платили мање, доплатиће. Ако су преплатили, то им је аконтација за наредну годину.

Здраворазумски човек се после свега пита који је то пречи посао имало Министарство финансија од тога да кроз наплату паушалног пореза додатно напуни буџету? Да смањује плате и пензије? Или им се 22 милијарде динара суфицита за првих седам месеци ове године учинило довољно великим да се хвале успехом. Како примети један наш читалац, буџет се и овако пуни. За основицу плаћања овог пореза узима се просечна зарада. Будући да је она пала због уштеда у јавном сектору, порезници су свесни да је већина паушалаца у преплати. Плаћају по већој основици од стварне, која ће бити утврђена новим решењем. И чекају уредбу Министарства финансија која све то треба паушално да испегла.