Paušalci

Kraj oktobra poslednji je rok da paušalci u Srbiji, njih oko 250.000, koji godišnje uplate u budžet oko pola milijardi evra, podnesu novi zahtev Poreskoj upravi za namirivanje ovog duga za narednu godinu. Kako stvari stoje, i taj porez za 2017. godinu, platiće po osnovu rešenja iz 2014. godine. S obzirom na to da poreznici paušalno rade svoj posao, malo je verovatno da će za tri i po meseca, kada ističe poslednji rok 30. 11. 2016., biti doneta izmenjena Uredba o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje, čija je priprema u nadležnosti Ministarstva finansija.

Razlog za sumnju, da od novih poreskih rešenja neće biti ništa, jeste taj što se ista ova uredba čekala i cele prošle i osam meseci ove godine. Pa opet ništa. Ovakva neažurnost Ministarstva finansija i poreznika nije napravila problem samo paušalcima-veteranima, koji godinama ovako posluju, već i novim preduzetnicima, koji su tek započeli biznis, a kojima od poreznika za dve godine nije stiglo ni pismo ni razglednica.

Ne samo da bez tog rešenja ne mogu da plate porez, već ne mogu ni da zatraže bankarski kredit, jer nemaju dokaz o poslovanju, a upravo su ti preduzetnici i preduzetništvo, kako reče sad već bivši ministar privrede Željko Sertić, „budućnost sveta”. „Čitav svet ide u tom pravcu, a to bi trebalo da bude izvor rasta i kod nas. Državna preduzeća su tu da budu na usluzi građanima, a osnova ekonomije su preduzetnici”, reče Sertić.

Iz Poreske uprave, „puni razumevanja” za ovakve slučajeve, kažu da će rešenja za utvrđivanje obaveza prvo doneti obveznicima koji su započeli obavljanje samostalne delatnosti u prošloj i u ovoj godini. Samo ne rekoše kada će to biti. Pritrčaće u pomoć i obveznicima koji su odjavili samostalnu delatnost, kako bi mogli da ostvare određena prava, ali opet ne rekoše kada. Sve ostale kategorije obveznika dužne su, poručuju, da plaćaju akontacije utvrđene prethodnim rešenjem. Bilo kako bilo, paušalci nemaju šta da čekaju – već na šalter i da plate porez kakav im je bio i pre dve godine. Pa ako su platili manje, doplatiće. Ako su preplatili, to im je akontacija za narednu godinu.

Zdravorazumski čovek se posle svega pita koji je to preči posao imalo Ministarstvo finansija od toga da kroz naplatu paušalnog poreza dodatno napuni budžetu? Da smanjuje plate i penzije? Ili im se 22 milijarde dinara suficita za prvih sedam meseci ove godine učinilo dovoljno velikim da se hvale uspehom. Kako primeti jedan naš čitalac, budžet se i ovako puni. Za osnovicu plaćanja ovog poreza uzima se prosečna zarada. Budući da je ona pala zbog ušteda u javnom sektoru, poreznici su svesni da je većina paušalaca u preplati. Plaćaju po većoj osnovici od stvarne, koja će biti utvrđena novim rešenjem. I čekaju uredbu Ministarstva finansija koja sve to treba paušalno da ispegla.