Шећерац сладак и лоповима
Глогоњ – Кукуруз шећерац је тренутно хит сезоне међу крадљивцима у панчевачком атару. Највећи лоповски „захвати” забележени су у глогоњском крају, познатом по добрим повртарима. Секретар њиховог удружења, које окупља четрдесетак произвођача, Данаил Вучковски за „Политику” каже да су непожељни гости скинули бар половину овогодишњег рода, а да је штета већ прешла 20.000 евра. „Није ово појава од јуче, траје то већ годинама, а познат је и календар крађа. Прво је скидана боранија, а последњих месец дана брсте шећерац. Лопови иду у групама, ноћу, парцеле са добрим родом уз путеве су типоване и то сигурно од људи из села који добијају проценат од плена. Да их је више заједно у крађама јасно је, јер за неколико сати успеју да скину „таблу” од 10.000 клипова, а тако велика
Ратарска поља такође су на удару лопова, па су све чешћи случајеви да буде пожњевено и неколико ланаца сунцокрета, а на заталасаном терену Делиблатске пешчаре, највише у насељу Чардак, пчелари се у сезони готово не одвајају од својих кошница, камиона и комплетних пчелињака. Од крадљиваца – сладокусаца са разних страна бране се и брестровачке бостанџије. Свакодневно пребројавају колико им слатког поврћа фали и резигнирано додају: „Ем, што лопови однесу род, ем изгазе вреже, па направе још већу штету”.
количина сигурно је и наручена од „купца”, каже Вучковски.
Овакво стање траје читаве сезоне – од пролећа до касне јесени. Глогоњци муку муче, јер су на пољима незаштићени и кељ, карфиол, кромпир… Прошле године је посебно на цени био купус, а паприка „ајваруша” се још и држи, јер троши више времена за бербу. Краде се и опрема – распрскивачи, црева, алат, ручне и пумпе за наводњавање, које свако вече морају да демонтирају и носе са поља, па све поново враћају и монтирају и тако сваког дана.
Вучковски истиче да су овдашњи повртари покушали све како би стали на пут лоповлуку, који је је попримио размере елементарне непогоде. „Људи читав дан раде на парцелама, а ноћу се враћају и не спавају да би их сачували. Можете замислити каква је то мука. Покушали смо да се на неколико начина организујемо, и то, морам да кажем, прилично неуспешно. Оно што је зрело чува десетак мештана, док се не обави берба. Али, лопови раде систематски, прво обиђу терен, па не помаже што се дежура шест ноћи, кад они дођу седме и све покупе. Редовно обавештавамо полицију, они само дођу и сачине записник, као и два пољочувара који патролирају дању, али се озбиљне крађе тада и не дешавају. Констатује се штета, поднесе кривична пријава, али никада нико није ухваћен, нити је одговарао”, објашњава Вучковски.
Ситуација се толико заоштрила, а стрпљење при крају, да питоми банатски паори помишљају на одбрану и наоружањем, али кажу да су уплашени, јер су се лопови толико осилили да је са њима било и физичких окршаја. С друге стране, мишљења су да би више новца, добијеног од закупа државног пољопривредног земљишта, требало да се определи за организацију пољочуварске службе и уређење атарских путева.
И док, на још не похараним пољима, траје рововска борба за шећерац, зна се и шта је наредни плен лопова. Почетком септембра доспева карфиол, који има добру цену, а лако се бере. Потом опет следи одбрана купуса, који је уз кромпир адут Глогоња, одакле се украдено односи даље – у Шабац, Смедерево, Београд…
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


